LESKOVAC – Hajdnovom sonatom na harfi u izvođenju Lenke Petrović završen je 7. Međunarodni festival STRINS i letnja akademija muzike. Polaznicima akademije uručene su diplome a publika je i poslednje večeri urižavala do kraja. S pravom se može reći da ova manifestacija svake godine sve više i više pomera granice.

A kako je sve počelo govori čovok koji je inicijator svega, Saša Stevanović.

2012. godine sam došao na ideju zato što je nekako situacija oko mene, a i život to diktirao. Moja ćerka je bila u klasi profespra Bože Saramandića i ja sam nju jednom do dva puta nedeljno vozio na časove, nekad u Kragujevac, nekad u Ćupruju zavisi gde bi profesor bio. Kako „Život piše romane“ tako se desilo da sam baš nekako u to vreme postavljen za rukovodioca LKCa, mogao sam da odlučujem i stalno sam razmišljao o društvenoj odgovornosti.

Profesor Saramandić, sa kojim sam bio u odnosu roditelj – profesor, je strašno autoritativan čovek i ima poseban odnos prema talentovonaoj deci naročito u sovjoj klasi violončela. Taj odnos i odgovornost su mi bili fascinantni, a pritom nam profesor nikada nije napalćivao časove. Imajući društvenu odgovornost na pameti, o kojoj sam pričao i činjenicu da ako mogu da uradim za svoje što ne bih uradio nešto i za drugu decu, pa i za grad, pitao sam ga kakvo je njegovo mišljenje o tome da napravimo u Leskovcu Letnju školu. On je prihvatio ideju ali je znao da u Leskovcu nema mnogo učenika na odseku violončela pa je predložio da učljučimo još jednog profesora, koji je radio u Leskovcau, Dušan Stojanović. Potom je došao i profeor violine Goran Kentera. Tada smo napravili letju školu muzike STRINS.

STRINGS zbog toga što su polaznici učenici koji sviraju žičane instumente.

Tri klase su nastale 2013. godine. Imali smo kotizaciju za polaznike koja je bila simbolična i postojala je samo da bi deca i roditelji bili odgovorniji prema ovoj školi. Prvi polaznici bila su deca iz Leskovca sa klase violine, violončela i gitare. I tako je sve počelo.

Imali smo pomoć lokalne samouprave ali se i broj polaznika svake godine povećavao. Škola se širila mnogo brže nego što smo mogli da predpostavimo i već treće godine bilo je 90 polaznika.

Tada sam sa profesorom Radetom Pejčićem, koji je bio čalan umetničkog saveta LKCa i Željkom Hubačem napravio Kamerni orkestar koji je fenomenalno bio prihvaćen od publike. Sa orkestrom su svirali solisti koje profesori odrede i to je bila kruna svega što smo radili.

Na STRINGS su počela da dolaze ne samo deca iz drugih gradova već i iz drugih zemalja i vraćaju se naredne godine. Razlog tome su najbolji profesori na STRINGS – u. Ove godine smo imali 11 klasa.

Ove godine je bio i Valeris Sokolov iz Ukrajine koji nije ovde zbog novca, mi nemamo mogućnosti da njega platima on dolazi ovde zato što voli ovo što radimo i hoće da potpiše dugogodišnji ugovor sa STRONGS – om i bude deo njega.

STRINGS se širi ali ne bi voleli da on iznenadi nas, već da ga ipak mi kontolišemo. Leskovački kulturni centar je potpuno sposoban i spreman da organizuje ovako nešto, a na osnovu reakcije publike vidimo da im jako prija, tako da ćemo ići vrlo pažljivo, malim koracima da ne ugrozimo ovo što samo stvorili“ – s ponosm ali potpuno opravdano govori Saša Stevanović.