Kako pobediti strah od bolesti, izolacije i kako se ponašati u vanrednim okolnostima, samo su neka od pitanja na koja za STAV odgovara, psiholog i geštalt psihoterapeut pod supervizijom, Aleksandra Grozdanović.

– Kako vanredno stanje generalno utiče na psihičko zdravlje ljudi?

– Prva reakcija je neverica da nas je tako nešto uopšte snašlo i da se zapravo dešava, zatim dolazi negacija, u smislu da ne možemo da poverujemo da se tako nešto desilo kod nas. Zatim dolazi “analiziranje”, odnosno razmišljanje kako se prilagoditi vanrednoj situaciji. Strah i neizvesnost kao kolektivno osećanje su sledeća faza koja dolazi, kao i suočavanje sa stanjem, što za rezultat ima generalizovanje anksioznosti i strepnje od nečeg nepoznatog.

– Da li na povećanje te anksioznoszi, i na koji način utiču i izolacija, policijski čas i smanjena socijalna i društvena aktivnost pojedinca?

– Stvari je potrebno posmatrati šire. Postoje različiti ljudi na koje ove zabrane deluju drugačije. Neko ima razvijeniju svest o tome da je njegov odlazak bilo gde potencijalna opasnost po njega samog i njegovu porodicu. Sa druge strane postoje i oni koji se i pre zabrane nisu mnogo kretali i izlazili iz kuće, kojima se nije mnogo toga promenilo u žeivotu. Takođe, postoje ljudi koji imaju takvu struturu ličnosti da će izolaciju lakše podneti, kao i oni koji su dijametralno različiti, navikli na bogat socijalni život, druženja i izlaske, koji su bili u stalnom pokretu i puni aktivnosti, i upravo za tu kategoriju ljudi je ova situacija najteža.

– Kako pomoći tim ljudima, šta preporučuje struka?

– Potrebno je napraviti zamenu aktivnosti. Rad i radna terapija, svakako su najbolji lek. Preporučuje se da se osoba okupira novim aktivnostima, radi ono što voli, što joj pričinjava zadovoljstvo, i u čemu će uživati. Ovo je idealna prilika da se završe stvari za koje se ranije nije imalo vremena. Preporučujem rad na sebi, sagledavanje svojih potreba i pronalaženje načina da se realizuju u vanrednim okolnostima, odnosno sagledavanja svega dobrog što može da se izvuče iz haotičnog konteksta u kom smo se našli. Takođe, bitno je da kao ljudi iz jedne ovakve situacije izvučemo lekciju i naučimo kako da kreiramo dalje međuljudske kontakte. Ovo je trenutak kada padaju maske i loši prioriteti koje smo imali u životu, i došli smo do onog suštinskog i najbitnijeg – da preživimo. Jedina istina koje svi treba da budemo svesni je ta da će, kao i sve u životu i ovo jednog dana da prođe. U međuvremenu, potrebno je da sačuvamo sebe.

BLAGA DOZA EGOIZMA

– Koliko je bitno u ovakvim trenucima pomagati drugima i kako naći balans da budemo društveno odgovorni, a da pri tom ne nanesemo štetu ni sebi ni drugima?

– Pomoć drugima je lekovita, i naravno , preporučuje se do one granice dok ne ugrožavamo sebe. Samozaštita, odnosno blagi egoizam je vrlo važna stvar. Bitan je da ne bi smo stradali pružajući pomoć drugima, i da se ne bi smo po svaku cenu izlagali rizičnim situacijama.Potrebno je biti priseban, sačuvati sebe i svoje zdravlje, i prihvatiti izolaciju kao nešto što je neminovno.

– Bez obzira na činjenicu da ovo nije prvo vanredno stanje u kome se većina nas našla, ipak smo svi po malo zbunjeni jer smo prvi put suočeni sa nevidljivim neprijateljem. Koliko taj “nevidljivi neprijatelj” može da pojača kolektivnu anksioznost?

– To što je nevidljivo i o čemu vrlo malo znamo je nešto što je vezano za naše najdublje strahove. Zato je varijanta gde mi nemamo jasnu viziju o tome šta nas je snašlo, kakvog je porekla, odakle je došlo, dodatno “ulje na vatri” kada su u pitanju strah i panika.

– Koji bi ste, generalni savet dali svim našim čitaocima koji prolaze kroz tu kolektivnu anksioznost ?

– Čuvajte se, budite kod kuće, vodite računa o svim merama zaštite , radite na svom mentalnom zdravlju tako što ćete se okupirati nečim što vama prija, pomozite drugima, nemojte biti sebični u ovoj situaciji, pazite na osećanja drugih, ali svakako i pre svega, budite oprezni, i neka vam zdravlje vaše dece, porodice i vaše naravno bude najveći prioritet.