U kraju gde dominira povrtarstvo u poljoprivrednoj proizvodnji i gde postoje , gotovo, fabrike pod plastenicima, stočari su prava retkost. Jedni od njih su Stojan Stojiljković (74) i njegov unuk Miloš. Oni na periferiji Vlasotinca čuvaju stado ovaca. U oboru imaju 82 grla stoke – 77 ovaca i pet koza, svi umatičeni .

-Počeo sam pre šest godina, zato što je i unuk hteo da čuvamo ovce. Imam sve uslove, imam radnu snagu – sina, snaju, unuka…Unuk voli da radi, da ne voli ne bih se ja mučio u moje74 godine – priča deda Stojan.

Unuk Miloš je najmlađi odgajivač ovaca u vlasotinačkom kraju. Kaže da voli stočarstvo uopšte, a ovčarstvo posebno. Zavoleo ga je kao mali i danas radi sa dedom. Namera mu je da proširi stado . On je preuzeo posao oko pripreme stočne hrane za šta ima dobru mehanizaciju i dovoljno obradive površine zemlje.

-Kupili smo prošle godine rotacionu kosu, sakupljač sena, balirku, imamo u planu da kupimo novi traktor…videćemo – ređa Miloš planove. 

-Ovce rase virtemberg čuvam na preporuku veterinara. Imaju dobro meso. Ostavio sam 14 grla za podmladak – dodaje starina Stojan. Na pitanje da li mu se finansijski isplati u dahu kaže:

-Ove godine je odlično išla prodaja jagnjadi, ni jedno nije otišlo ispod 350 dinara po kilogramu. 

Naglašava da sarađuje sa veterinarskom stanicom i da mu inspekcija redovno dolazi u kontrolu. Tvrdi da, za sada, tu nema nikakvih problema. Nedostaje mu izlaz do najbližeg pašnjaka, ali se nada da će i to rešiti uskoro.

Bojana Stanojević