Leskovački opeski pevač Nikola Mikić, jedan je od retkih čija pevačka karijera je počela pre završetka školovanja. Ovo je privilegija odabranih ili bolje rečeno najboljih. Do sada je imao uloge u operama u Nišu i kako kaže male uloge u operama „Đani Skiki“ i „Koštana“ u Narodnom pozorištu u Beogradu sa kojima je postao honorarni saradnik ovog pozorišta, kao i u prvom izvođenju opere „Maddalena“ u Srbiji, u Ruskom domu u Beogradu. Sada radi na operi Andreasa Šeniea čija je premijera 2. oktobra u Narodnom pozorištu u Beogradu. Jedan od njegovih ciljeva je da izvede neku operu u Leskovcu.

„ Radim malo po malo, sitne uloge ali se nadam da ću jednog dana da igram neku glavnu ulogu“ – kaže Nikola Mikić.

Ovaj skromni mladić ne misli da je sve što je uradio karijera o koj treba pričati, kaže da se još uvek edukuje i da su se uloge u operama „desile“. Poznavaoci ove umetnosti kažu da se takve stvari ne mogu da dese, za uloge u operama se biraju najbolji i nikad to nije slučajnost već izuzetan talenat i znanje koje operski pevači moraju da imaju.

Fakultet muzičke umetnosti je završio u Nišu. Tokom studija radio je opere „Seviljski berberin“ u kojoj je imao glavnu ulogu i operetu „Slepi miš“, obe izvođene više od deset puta.

„ To je bio pokušaj da u Nišu osnujemo Opersku kuću za koju je bilo potrebno da imamo tri opere na stalnoj postavci. Radili smo naši profeseri i mi, tadašnji studenti. Zaista smo se trudili, imali smo u planu i treću, ali nam na žalost nije uspelo“ – kaže Nikola.

Master i specijalističke studije je završio u Beogradu. S ponosom priča o činjenici da su njegove profesorke Katarina Simonović Ivanković i Violeta Pančetović Radaković iz tzv. škole pevanja Radmile Bakočević. To je poseban način u tehnici pevanja koji puno znači. Kaže da se interno šale na tu temu „mi smo njeni unuci“, klasa od klase Radmile Bakočević. Za vreme školovanja učestvovao je i odnosio brojne nagrade na mnogim domaćim i međunarodnim takmičenjima.

„ Koncertno pevanje je mnogo lakše tu ste vi i vaš korepetitor, međutim kada uđete u neki ansambl onda je to drugačije. Svi se upravljaju prema onome ko je najslabija karika i to je baš komplikovano, to su ogromna iskustva“ – kaže Nikola.

O stanju opere u Srbiji, Nikola kaže da predstave posećuju različiti ljudi. Sve predstave su posećene koliko god puta da se izvode.

„To je ozbiljno muzičko stvaralaštvo, vanvremensko zbog toga što se bavi situacijama iz kojih ljudi mogu dosta da uče i da vide kako to može da se reflektuje na njih. Vrlo često se dešava da ljudi koji nemaju uvid u klasičnu muziku, posle predstave, razmišljaju i žele da pričaju o predstavi i svojim utiscima .Na taj način se ljudi samoobrazuju i to je zapravo i cilj te više kulture“ – naglašava Nikola.

Nikola je jedan od retkih koji ne želi da ode iz Leskovca i Srbije.

„Hoću da na svoj način doprinesem ovoj sredini, da ljudima koji nemaju prilike da čuju operu pružim šansu i zainteresujem ih za to“ – kaže Nikola Mikić i izaziva divljenje činjenicom da u današnje vreme razmišlja potpuno drugačije od većine mladih ljudi.