Da nosioci javnih funkcija vrlo često zaboravljaju koji je njihov posao i kakve su njihove obaveze, ali i da su odgovorni za izgovorenu reč i učinjeno delo nije ništa novo, ali da lične ratove pretvaraju u javne pri tome vređajući i one koji ne učestvuju u njima nekako, čini mi se, prevazilizi granice pristojnog, da ne kažem normalnog ponašanja.
Nikada kao danas novinari na jednoj pres konferenciji nisu bili uvređeni, kao u Turističkoj organizaciji Leskovac, gde smo pozvani zbog predstojeće Roštiljijade, a o njoj smo jedino mogli da čujemo da će biti „lumperajke“, a da li će biti i roštilja videćmo.
Direktoru je to očigledno manje važno jer je konferenciju posvetio obrazlažući raspravu koju je imao ove nedelje sa novinarima dva leskovačka portala, objašnjavajući sve svojom ishitrenošću i nesnalaženjem, što u suštini novinare ostalih devet redakcija, koliko je prisustvolo konferenciji, uopšte nije interesovalo.
Konferenciju za novinare pretvorio je u ličnu ispovest, nespretno se izvinjavajući novinarima sa kojima je „zaratio“, izvređajući sve ostale udvoričkom rečenicom da on jedino čita ta dva portala. Ima on čovek pravo na svoj izbor, može i da javno iznese svoje mišljenje, ali ne na konferenciji za novinare na koju je pozvao i sve ostale koje on ne čita, da mu budu porota ili odbrana na iznošenju svog iskaza.
