Kažu „loš početak, loš završetak“. A ovo je već treća sednica gradske skupštine koja je počela minutom ćutanja. I tako „nemi od bola“, pozicija nikada više nije pričala o svojim uspesima, kao na poslednjem zasedanju. Naravno, kao i do sada, centralno mesto su zauzeli izgrađeni putevi. Sada smo shvatili i zašto, piše u saopštenju za javnost GG „Svi za jednog jedan sve“.
Oni podsećaju da su putevi simbol bežanja od različitih stvari, od istine, od odgovornosti, od realnosti, od problema, od onih koji drugačije misle i dr.
„Mi stvarno nismo za Evropu, jer smo je prevazišli. Mnogo smo bliži Japanu. Gejše, samuraje i pirinač umesto novca, imamo odavno. Novina je da umesto štapića, sve više koristimo pincete za traženje mesa po tanjirima. Japanski pozdrav klanjanjem smo zamenili poltronisanjem svakoj protuvi, a ceo narod je pred harakirijem. Japanci u toku radnog vremena prave pauze za relaksaciju u vidu fizičkih vežbi. Mi nemamo mobilijare u skupštiskoj sali, ali je pozicija to zamenila trčanjem „kad zagusti“. Sobe za vrištanje, takođe ne postoje, ali u sali može da se dere ko hoće, kad hoće i prema kome hoće. „Ožalošćena“ pozicija je prvi put pobegla kada smo hteli da odamo počast nastradalima u Novom Sadu, stajanjem pored govornice na nekoliko minuta. Ujedno smo hteli da ih podsetimo na to da onaj ko brani krivog, sebi priprema zlo. Posle višečasovnog „rada“, ponovo su pobegli i to u svečanu salu za venčavanja, zato sto su hteli i japansko radno vreme, tj. da sastančimo cele noći.E, tu već nismo toliki Japanci. Ko se s kim „venčao,“ nije nam poznato, jer je ispred sale stajalo obezbeđenje. I od svih japanskih običaja prilikom venčanja, jedino nisu ispoštovali nošenje belog luka, tom prilikom, jer su isti pojeli pre sednice. I sve bi bilo lepo, kao u njihovim izveštajima o radu javnih preduzeća, da nije iskrsla surova statistika, a to je da se većina brakova završi razvodom. Videćemo“- navodi se u saopštenju.
