Naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine tzv. eko taksu, plaća 4 hiljade pravnih lica i preduzetnika u Leskovcu, u visini od peti hiljada dinara za mikro pravana lica i preduzetnike, do čak dve miliona dinara za velika pravna lica koja, po prirodi svoje delatnosti, imaju veliki negativni uticaj na životnu sredinu.
Rešenja o visini naknade izdaje Odeljenje lokalne poreske administracije i dostavlja poštom, a utvrđena obaveza se plaća u jednakim mesečnim ratama, u roku od 15 dana po isteku meseca.
Uredbom VRS utvrđeni su kriterijumi po kojima se pravna lica i preduzetnici dele na one koji imaju veliki, srednji i mali uticaj na životnu sredinu te se shodno tome određuje i visina naknade po ovom osnovu.
„Obračunat iznos naknade, ne može biti viši od 0,4% godišnjeg prihoda obveznika naknade u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine“ – objašnjava za Stav Marija Milosavljević iz lokalne poreske administracije.
Sav novac od ove naknade sliva se u budžet lokalne smaouprave.
„Prihodi koji se ostvare od ove naknade koriste se za očuvanje životne sredine, a korišćenje sredstava za tu namenu mogu se videti u Odluci o budžetu grada kroz realizaciju – Programska aktivnost Upravljanje zaštitom životne sredine“ – kaže Milosavljevićeva.
A za sta placamo navodno ciscenje dimnjaka, usluge koju 90% leskovcana nikada u zivotu nije ni koristila niti trazila?! Neko je u ono vreme opravdao da se umesto ekoloske takse placa dimnjicarske usluge, dok cigani nikada u zivotu nista ne placaju pocevsi od groblja do dimnjicarskih usluga niti se tuze. Po cemu su cigani izuzeti od ravnopravnosti u placanju i snosenju odgovornosti za ne placanje