Temperatura od nula stepeni može ozbiljno da ugrozi rod voća, a u ovom trenutku ograničene su zaštitne mere koje voćari mogu da primene u svojim zasadima.
„Trenutno je najugroženiji rod jagode. One koje se nalaze u plastenicima ne bi trebalo da pretrpe veću štetu, ali jagode zasađene na otvorenom koje su pred cvetanjem trebalo bi da se u narednih nekoliko dana dobro zaštite, tako što će se preko zasada postaviti pvc folija koja će ih zaštiti od izmrzavanja“- kaže Stručni savetodavac za voćarstvo Poljoprivredne savetodavne stručne službe Leskovac, Aleksandar.
Mraz može da napravi i veliku štetu kod svih drvenastih voćarskoh kultura. Najćešće stradaju cvetovi, ali neretko i rani plodovi većine voćnih kultura.
„Voće koje se nalazi na malim površinama, odnosno u dvorištima, do stabilizacije vremenskih prilika trebalo bi da se zaštiti na isti način, dakle, pokrivanjem krošnje koja je već procvetala pvc folijom. U voćnjacima, gde ima puno zasada, voćari mogu da zadimljavanjem „ugreju“ drvo tako što će u ranim jutarnjim satima paliti vatru u blizini stabala. Ova metoda morala bi da se radi u strogo kontrolisanim uslovima,kako plamen, najčešće od granja orezanog drveća , ne bi izazvao požar u samom voćnjaku. Postoji i hemijski tretman voća takozvanim antifriz sistemima. Tu preporučujemo preparat Epi nekstra koji ima antifriz aminokiseline i u periodu od 24 do 48 sati potrebno je procvetalo voće poprskati tom supstancom“ – ističe Mitić.
Najveću štetu u ovom trenutku, jutarnji mrazevi su tokom prve dekade marta naneli cvetnim pupoljcima ranog koštičavog voća, pre svega kajsije.
