LESKOVAC – Mnoge roditelje saznanje da neko maltretira njihovo dete toliko naljuti da imaju potrebu da odmah odjure u školu i sami “ reše problem”. Naravno, to nije rešenje jer se na nasilje ne odgovara nasiljem. Roditelji vrlo često posežu za tim ne razmišljajući da deca uvek usvajaju obrasce ponašanja svojih roditelja, te da na takav način problem neće rešiti.Tada je jediono potrebno pomoći svom detetu na ispravan način.
“Roditelji bi morali najpre da pohvale dete što se odvažilo i reklo da trpi nasilje, za to je stvarno potrebna hrabrost. Verujte svom detetu i ozbiljno shvatite svaki nagoveštaj problema. Iako njihov doživljaj može vrlo čest biti subjektivan i pristrasan, ipak deca retko lažu o tome. Nikada ne kritikujte dete u takvim situacijama čak i ako se ne slažete sa načinom na koji se vaše dete nosi sa situacijom. Objasnite mu da niste ljuti zbog toga što mu se dogodilo i ne zgražavajte se već saslišajte i ne tražite više nego što je spremno da vam kaže. Saosećajte sa vašim detetom, recite mu da nije krivo i nikako ne ignoriše to što mu se dogadja jer je verovatno da je već sve pokušalo pre nego se obratilo za pomoć “ – kaže Marina Stefanović Momčilović dipl. socijalni radnik i rukovodilac tima za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja.
Situaciju kada detete trpi zlostavljanje ne treba olako shvatiti i roditelji često greše kada deci odmah obećavaju da će sve biti u redu. Vrlo često ne može baš odmah sve da se reši.
“Najpre, saradjujte sa školom. Dogovorite sastanak, pozovite učitelja, kontrolišite svoja osećanja i navodite u razgovoru samo činjenice ( ko, šta, gde i kako…). Ukoliko nailazite na nerazumevanje, tragajte za osobom koja će vam verovati ko god to bio, pedagog, psiholog ili neko od nastavnika. Ne odustajte i ne sumnjajte u sebe i svoje dete i uvek imajte na umu da je vaš strah realan čak i kad nema realnih osnova za to. Sve to radite za dobrobit vašeg deteta i sve ostale dece iz te škole” – poručuje Momčilovićeva.
Ima roditelja koji ćute o tome da njihovo dete trpi nasilje i to je velika roditeljska greška jer se nasilje neće zaustaviti samo od sebe. Za rešenje ovog problema neophodno je angažovanje svih koji su uključeni u odgajanje, vaspitavanje i obarzovanje dese, zanači oba deteta ( ono koje je zlostavljano i ono koje zlostavlja), njihovi roditelji, stručni saradnik u školi, učitelj. Zato, podstaknite školu da se uključi u preventivne programe za zaustavljanje nasilja.Na roditeljskim sastancima pokrenite i podržite takvu inicijativu i nikako ne zaboravite da su roditelji važna karika u prevenciji nasilja u školi.
