U okviru pratećeg programa 17. LIFFE-a, o knjizi „Velikan filmskog platna“, govorili su autorka Tatjana Nježić, gospođa Kristina Paskaljević i član Umetničkog saveta LIFFE-a Miroljub Vučković.
„Ako je neko uporišna tačka i most u kulturi između Francuske i Srbije, onda je to Goran Paskaljević. Meni je veliko zadovoljstvo što je knjiga objavljena u ediciji ’’Festovih 50’’, jer je Goran u jednom periodu bio čelni čovek Umetničkog saveta tog našeg prestižnog filmskog festivala i mnogo je uradio za taj festival, i kada je bio na njegovom čelu, i kada je bio neko ko samo podržava film. Žao mi je što je nismo knjigu uradili ranije. Razgovarali smo o tome, ali stvar je moje neodgovornosti, da tako kažem, jer sam razmišljala kako je Goran u top formi, pravi filmove, imamo vremena, biće… i onda kada nas je sustigla ta strašna vest, kada nije više bio među nama, onda me je to grizlo i pritiskalo i drago mi je da sam uradila knjigu“ – rekla je Tatjana Nježić.
Ona je rekla da trudila da se u knjizi u jednu priču spaji tri toka. Jedan tok su kritike, prikazi Goranovih filmova i poneki komentar, tu ubrajam i medijske sadržaje. Drugi tok je ono što su drugi govorili o njemu i treći tok je ono što je sam govorio o sebi.
„Kada kažem – o njemu i sebi – tu mislim i na filmove i na nešto što je možda više u domenu privatnog života, ali mi ne možemo da govorimo o Goranovom privatnom životu, a da ne govorimo o filmu, jer je on živeo film. Trudila sam se da to prepletem i da teče kao jedna priča kroz koju se nazire ono što je bio njegov DNK, ili bar deo toga. Ja sam srećnim sticajem okolnosti, a to je sve zahvaljujući njemu, bila u situaciji da vidim kako svet reaguje na njega. Bila sam u MoMI na retrospektivi njegovih filmova, u Londonu u Institutu za film, bila sam u Bratislavi, u Solunu i, ne služi nam na čast, ali, svet je više cenio Gorana Paskaljevića nego što smo ga mi cenili. Više ga je podržavao, razumeo, više mu je odavao dužno poštovanje. Mislim da je Goran Paskaljević bio skroman čovek. Nije bio skroman u zahtevima, naročito ne prema sebi, tu je bio grandiozan čovek. U stvarima koje je želeo da uradi je bio grandiozno zahtevan, ali u svemu ostalom, možemo reći da je bio jednostavan, na neki način. Genijalni ljudi su uvek jednostavni na poseban način. Da li ćemo uz pomoć Leskovačkog festivala to sada, post festum, malo popraviti, to ćemo videti, ja se nadam da hoćemo“ – rekla je ona.
Troje ljudi koji su pogle pisanje ove knjige su Filip David, Kristin Paskaljević i Radoslav Zelenović.
„Naravno da mi je drago i da je važno da knjiga postoji, jedino mi je žao što on to nikada neće čitati. Tanja ga dugo zna, i ovo što je ona objasnila, bila je u Njujorku, Solunu, svuda… Sećam se čak i nekih incidenata koje smo imali na putu do Soluna kada je on vozio i kada smo shvatili da smo ostali bez benzina i morala sam da idem da donosim balone“ – rekla je Kristin.
O auto knjige Miroljub Vučković je rekao da je ona ličnost koja nije hroničar, već neko ko duboko prodire u suštinu sistema naše kulture koji čine ambijent, klima i isto tako čine ličnosti.
„Goran i ja smo zajedno bili u Rio de Žaneiru, San Sebastijanu, radio sam katalog za njegovu retrospektivu u Bergamu koja je bila jedna od prvih koja je pokrenula lavinu izuzetnih programa koje radi MoMA, u kojima se govori o čoveštvu svetske istorije savremene umetnosti. Goran i ja smo sarađivali na Festu. Bio sam direktor Festa, a Goran je bio predsednik Umetničkog saveta i to je, kao i sve stvari, radio sa neverovatnim šarmom, bez ikakve pompe i glorifikacije. On samo kaže da dolazi Šarl Aznavur i Aznavur dođe. To je moć, to je šarm. Goran Paskaljević je bio jako poštovan u inostranstvu. Sećam se kako je kustos Muzeja moderne umetnosti u Njujorku Lorens Kardiš, sa znatiželjom i poštovanjem očekivao vesti o novim projektima Gorana Paskaljevića“ – rekao je Vučkovć.
O Goranu Paskaljeviću, svako veče, pred početak Glavnog takmičarskog programa, govore njegovi prijatelji i saradnici.
U Leskovačkom kulturnom centru su postavljene izložbe Maje Medić „Plakati iz filmova Gorana Paskaljevića“ i „Goran Paskaljević – život kroz film“.
