„Verujem da uz dobru stručnu pomoc, ovaj dečak može da prohoda „ reči su fizioterapeuta „Kuće veština“ Svetlane Crnjaković, kada je upoznala, i počela da radi sa Lazarom Bogdanovićem koji je bio u kolicima.
„Moj cilj je da prohoda do kraja Osnovne škole. Siguran sam da svi zajedno možemo do ispunjenja tog cilja“ , bio je samouveren odgovor Božidara Pavlovića koji je tada postao licni pratilac Lazaru.
Ovaj razgovor vodili su pre dve godine. Lazar je prve samostalne korake napravio pre godinu dana, pred kraj petog razreda Osnovne škole.
Podrška porodice, upornost, naporan rad, motivacija i velika požrtvovanost ličnog pratioca, uz uporne, persinalizovane vezbe stručnog tima „ Kuće Veština“, iznenadili su sve one koji su prestali da se nadaju da će Lazar ikada ustati iz kolica.
„Prvi koraci bili su teški, kao i kod svakog živog bića koje se uči da hoda. Nesigurnost, strah i potpuno nova dimenzija pokreta, Lazara nisu obeshrabrili. Naprotiv. Na početku smo hodali od klupe do klupe, zatim po malo u školskom dvorištu, počeli smo da aktivno učestvujemo na časovima fizičkog. Za sada je golmani, ali već od jeseni, kada krene u sedmi razred, Lazar će sigurno ativno učestvovati i u igri. On sada samostalno hoda, poptuno je samouveren i što je meni, kao njegovom ličnom pratiocu najbitnije, ima ogromnu želju i volju da uspe, da uvek napravi korak više. Jedan cilj smo ispunili, sledeći je da do kraja leta naučimo da plivamo. Uopšte ne sumnjam u uspeh „ kaže za STAV Božidar Pavlović , lični pratilac „ Kuće veština“.
Između prvog koraka i plivanja desile su se mnoge divne stvari. Po prvi put Lazar je sa svojim ličnim pratiuicem otišao na ekskurziju sa vršnjacima, izašao je pod reflektore stadiona sa reprezentativcima fudbalske selekcije Srbije, sa roditeljima, braćom i sestrom izlazi u šetnju.
„Lazar nam je na neki način bio inspiracija da otvorimo i drugu „Kuću veština“, potpuno prilagođenu deci koja su u kolicima. Od ulaza, do najsavremenije opreme, među kojima je i razboj za prohodavanje, sve je rešeno na najvišem nivou. Ko u čuda veruje, taj čuda i stvara, i iskreno verujem da je tako, jer su nam Lazar, njegova porodica i naš stručni tim pokazali da je sve moguće kada se uporno i predano radi. Pored vetrtikalizacije, hodanja, stajanja i balansa, za Lazara, ali i ostalu decu sa istim ili sličnim problemima, tu je tim stručnjaka – fizijatara, logopeda, defektoloiga, psihologa. Nije fraza, već najiskrenije osećanje, kada kažem da je „ Kuća veština „, mnogima od nas zaista druga kuća“, kaže predsednik Udruženja „ Partnerski za obrazovanje“, Zoran Ilić, i poziva sve roditelje koji imaju decu sa poteškoćama u razvoju, da svrate u „Kuću Veština „ i pronađu ono što je najbolje za njihovo dete.
Do tada, Lazar i Božidar letnje dane provešće na bazenima, jer, kao iskusni pratilac, Božidar ipak veruje da će kao i prve korake, tako i samostalno plivanje, Lazar savladati „pre roka“.
Zvezdana Pejčić
