Oktobar je mesec kada počinjemo sa nastavom na svim fakultetima u Srbiji. Rekli bismo, ništa novo, a sve je drugačije i neizvesno. Kada nas, profesore, pitaju kako će izgledati ova školska godina, odgovaramo nesigurno, sa strepnjom, posramljeni jer ne znamo odgovor. Instrukcije iz Ministarstva kasne, konfuzne su, a njihov sadržaj varira od strogih komandi kojima se izričito propisuju mere do apsolutne slobode i „prebacivanja loptice“ na rukovodstva fakulteta da sami donesu odluke i organizuju nastavu kako im je volja, a u skladu sa trenutnom epidemiološkom situacijom.
Po prvi put u poslednjih nekoliko decenija, zbunjenost i strah od budućnosti dele podjednako profesori i studenti. U bliskoj prošlosti, strah je bio rezervisan samo za studente i njihove roditelje. Kako će izgledati ova školska godina? Koje su mogućnostima i izgledi da ipak svi zajedno (profesori, studenti i roditelji) prevaziđemo pritajeni strah i odgovorimo uspešno na izazove koji su pred nama?
S obzirom na to da smo u prethodnom semestru bili primorani da učestvujemo u ‘eksperimentu’ učenja na daljinu, (koji je stvoren pre dvadesetak godina s ciljem da se unapredi obrazovni proces i omogući solidno obrazovanje studentima koji ne mogu redovno da dolaze na predavanja i vežbe), morali smo steći neko iskustvo i obučiti se koliko toliko u tzv. virtuelnoj ili onlajn nastavi. Budući da imamo iskustvo od nekoliko meseci prisilne obuke, uspećemo da se snađemo u novonastaloj situaciji, to je izvesno.
Predavanja i vežbe na većini fakulteta počinju u učionicama, tamo gde im je mesto. Ovo je šansa za brucoše da osete akademsku atmosferu na licu mesta, dobiju instrukcije koje se tiču literature, načina bodovanja, polaganja ispita, predispitnih obaveza, itd. U nekom ‘svemirskom’ trenutku, predviđa se potpuni prelazak na onlajn učenje. Do tada će već elektronske platforme biti spremne, te će se korespodencija između nastavnika i studenata obavljati putem interneta. Pokazalo se iz iskustva, ali i istraživanja, da gotovo polovina anketiranih studenata u ovakvom vidu nastave vidi prednost. Mnogi studenti su mišljenja da na ovakav način uče kontinuirano, imaju više vremena za razmišljanje i istraživanje, i što je najvažnije, pojavljuje se nov oblik rada koji je više individualni i mentorski jer svaki student dobija lično odgovor od nastavnika za urađeni zadatak, sa komentarom i savetom.
U humanistici nedostaje živa reč, naročito na filološkim studijama gde bez govornog alata i žive verbalne interakcije nema pravog napretka. Ipak, ostaje više vremena za čitanje, pretraživanje, kritičko razmišljanje i stvaranje originalnih ‘remek dela’. Pišem originalnih, jer je originalnost jedna od najređih, gotovo nedostižnih vrednosti u današnje vreme, a preko je potrebna kako bi se akademski um razvio do očekivanog potencijala. U prevodu, savet za studente je da ne kopiraju, plagiraju, kradu tuđe misli, dela, napor, energiju.
Drugi savet je da ne koriste Vikipediju kao jedini sajt za pronalaženje informacija pri izradi sopstevih zadataka, već da više vremena utroše na relevantne izvore, pročitaju, promisle, navedu izvor iz kojeg su nešto preuzeli, a onda napišu i svoj stav. Vaš stav, dragi studenti, je ono što se očekuje i ceni, kakav god on bio. Konačno, došlo je vreme da kao homo sapiensi pređemo na novi nivo u kojem ćemo više kritički misliti, a manje reprodukovati tuđe misli. U novoj eri ‘vrlog novog sveta’ trebalo bi da se prvo obučimo u informacionoj pismenosti, drugo da shvatimo i prihvatimo promene koje se tiču sticanja znanja, i što je najvažnije, da mislimo svojom glavom, ali da to mišljenje bude bazirano na već postojećim postulatima nauke i akademskog izražavanja.
U to ime, srećan nam svima početak nove 2020/2021 akademske godine! S nadom da iz ovog ‘procepa’ izađemo pametniji, spretniji, pošteniji i u svemu bolji!
Prof. dr Danijela Kulić
Filozofski fakultet, Kosovska Mitrovica
