U registar pedofila, koji je otvoren 2015. godine, nakon donošenja „Marijinog zakona“, do sada je upisano 519 pravosnažno osuđenih lica. U više od 90 odsto slučajeva reč je o povratnicima.Da li bi strože kazne i iznošenje registra pedofila u javnost doprinelo smanjenju broja krivičnih dela?
Sudski veštak i klinički psiholog Dušan Vuković smatra da je naš penalni sistem izuzetno blag kada je reč o adolescentnim krivičnim delima i trebalo bi, kaže, da se pojača. Igor Jurić, osnivač Fondacije „Tijana Jurić“ navodi i da je više od 60 odsto presuda na zakonskom minimumu kada je reč o seksualnim zlostavljačima,rekao je za RTS.
„Mi smo trenutno u tri aktivna sudska procesa i presude koje se danas donose u ovim slučajevima ne zadovoljavaju ne samo celo društvo, nego mislim i da je vrlo obeshrabrujuće za žrtve koje žele da prijave ovakve slučajeve i na kraju krajeva koje žele da prekinu ono što im se dešava u datom momentu“, kaže naš sagovornik.
Da li bi iznošenje registra pedofila u javnost doprinelo smanjenju broja krivičnih dela
Igor Jurić smatra i da bi način osude zlostavljanja pomogao da žrtve prijave nasilje.
„Mi smo dobili nekoliko pritužbi da jedan naš poznati glumac radi u dečjem pozorištu i igra predstavu ‘Mačak u čizmama’, što je zaista apsurdno, on je pravosnažno osuđen za seksualno zlostavljanje maloletnika. Na ovakav način jednostavno šaljemo jednu pogrešnu poruku gde kažemo ‘da, zlostavljač nam je bitniji zato što je možda javna ličnost ili nešto slično od tebe koji trpiš zlostavljanje'“, ističe osnivač Fondacije „Tijana Jurić“.
Zato bi, tvrdi, iznošenje registra pedofila u javnost bila dobra preventivna mera.
„Ono što se nama pokazalo kao vrlo efikasno u radu našeg centra jeste da je ta javna osuda mnogo delotvornija od same neke kazne zatvora ili slično. Ponavljam još jednom, čini mi se da čekamo da se dese ovako neke strašne stvari da bismo polemisali. Za jedan javni registar pedofila je izuzetno važna javna rasprava, da svi o tome razgovaramo, da vidimo koje su dobre, koje su loše strane“, ističe Jurić.
Sudski veštak Vuković smatra da bi taj registar trebalo da se zove „registar seksualnih nasilnika“ pre nego „registar pedofila“.
Takav registar bi, kaže, bio vrlo korisna stvar kako u samom evidentiranju ovih ljudi tako i prilikom provere izvršenja novih krivičnih dela – prvo se intervjuišu i saslušavaju osobe koje su u ovom registru.
„Registar ima jedan smisao takozvane socijalne obligacije, jer vi kad ste na neki način izloženi, pod uslovom da to nije zloupotrebljeno od strane institucija i pojedinaca, vi se konstantno podsećate i na taj način prevenirate sopstveni impuls da se ponovi neko novo krivično delo u ovom opsegu seksualnih delikata“, kaže Vuković.
Neophodan bolji nadzor i praćenje osuđenika
Dodaje i da su u ovakvim situacijama dobrodošli institucionalni nadzor i praćenje.
„U smislu prevencije ponovnog izvršenja, ali i njihove rehabilitacije, učenja različitih psiholoških, psihoterapijskih tehnika koje će da spreče ovakav impulsni nagon i samim tim da toj osobi olakšaju dalji život, kako do sopstvene lične rehabilitacije polnog, ovako devijantnog nagona ali sa druge strane i resocijalizacije ovakve osobe“, smatra Vuković.
U gotovo svim zemljama regiona situacija sa registrima pedofila ista je kao u Srbiji – postoje, ali nisu javni, osim u Severnoj Makedoniji.
Poljska je jedna od retkih zemalja Evropske unije koja je krenula u proceduru da taj spisak učini dostupnim javnosti.
izvor:RTS
foto:pexels.com
