Svake godine se na terotoriji grada Leskovca sklopi više od 20 dečjih brakova i zasnuje mnogo više vanbračnih maloletničkih zajednica. Budući da procene stručnjaka iz sistema socijalnog rada i policije svedoče da je postojeći zakon mnogim roditeljima nudio alibi za prodaju dece i trgovinu njima, odlučeno je da se ovoj pojavi stane na put.Najnovijim izmenama i dopunama Porodičnog zakona čije se usvajanje očekuje do kraja godine, ukidaju se dečji brakovi.
Postojeći Porodični zakon predviđa da dete starije od 16 godina može stupiti u brak na osnovu odluke suda u vanparničnom postupku, uz prethodno dostavljeno mišljenje centra za socijalni rad o dostignutoj psiho-fizičkoj zrelosti. Izmenama zakona ta mogućnost se ukida i brak će ubuduće moći da sklope samo punoletne osobe.Predavanje na temu maleletničkih brakova juče i dana s održao je direktor Centra za socijalni rad Predrag Momčilović u Grdelici i Brestovcu.
On kaže da dečje brakovi najčešće sklapaju pripadnici romske nacionalne manjine.
„Poznato nam je da je stupanje maloletnika u brak predstavlja deo tradicije i kulturoloških običaja romske nacionalne manjine, ali procene stručnjaka iz sistema socijalne zaštite, policije i tužilaštva govore da se zakon često zloupotrebljava u svrhu trgovine decom, odnosno da se ti maloletnički brakovi ugovaraju i sklapaju protiv volje „supružnika“. Na taj način, deci se oduzima detinjstvo, njihovo obrazovanje najčešće se prekida, a oni ulaze u bračnu zajednicu za koju nisu ni mentalno ni fizički zreli“ – kaže Momčilović.
Svesni smo da izmene zakona neće sprečiti ovu pojavu, ali moram da naglasim da će biti predviđene krivične sankcije i za roditelje koji dozvoljavaju ili ugovaraju ovakve brakove, ali i za punoletne osobe ukoliko počnu zajednički život sa maloletnikom.
Podaci izvedeni iz poslednjeg Unicefovog istraživanja o višestrukim pokazateljima položaja žena i dece u romskim naseljima u Srbiji svedoče da se skoro polovina romskih devojčica uda pre punoletstva, a petina njih stupi u brak i pre navršene 15. godine života.
„Rana udaja dovodi do toga da skoro 40 procenta romskih devojčica rodi dete između 15. i 18. godine, a četiri odsto postanu majke i pre 15. godine života. Poređenja radi, u opštoj populaciji četiri odsto devojčica stupi u brak ili u vanbračnu zajednicu pre navršene 18. godine života, a 1,4 odsto rodi pre punoletstva“ – kaže Momčilović.
On kaže da se začarani krug, koji počinje napuštanjem osnovne škole i nastavlja se ranom udajom, rađanjem dece i ekonomskom zavisnošću od muža, neretko završava nasiljem u porodici i radnom eksploatacijom žene od pripadnika uže i šire porodice.
Tragajući za odgovorom na pitanje – zašto Romkinje rano stupaju u brak, sociolozi ističu da je najvažniji uzrok siromaštvo. Na
„U siromašnim zajednicama obrazovanje se smatra luksuzom i nepotrebnim troškom. Devojčice rano izlaze iz obrazovnog procesa i uče se poslovima u domaćinstvu da bi sutra mogle da vode svoj dom. S obzirom na to da rano napuštaju školu, one praktično nemaju nikakvu šansu na tržištu rada, što ih uvodi u ekonomsku zavisnost od muža. Devojčice koje sa školovanjem prestanu po završetku osnovne škole imaju dvostruko veću šansu da se rano udaju u odnosu na one koje su završile srednju školu i fakultet. Drugi razlog je kult čednosti: Romi smatraju da devojčicu treba udati čim njeno telo dobije ženske atribute, kako bi se sprečili predbračni seksualni odnosi i sačuvala nevinost koja je najvažniji „miraz” za brak. Najčešće su otac i muški članovi porodice ti koji odlučuju za koga će se udati devojčica. Iako bi mnoge majke želele drugačiju sudbinu za svoje kćerke, one nemaju pravo glasa“ – naglašava Predrag Momčilović.
U februaru 2019. godine oformljena je i nacionalna koalicija za suzbijanje dečjih brakova, čiji je cilj okončanje maloletničkih brakova, naročito među romskom populacijom.
