Nakon četiri i po meseca u Donjoj Jajini izgrađeno je 5,6 kilometara fekalane kanalizacione mreže od ukupne planirane mreže dužine od 11,5 kilometara.
ORIO je poslednja faza projekta Upravljanje otpadnim vodama grada Leskovca koji se sastoji od tri komponente i to Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda gde je u Liniju vode uloženo 10,4 miliona evra i u Liniju mulja 497,5 miliona dinara, gradskog kolektora gde je uloženo 464 miliona dinara.
„Sa radovima na izgradnji krenulo se krajem februara, početkom marta i oni su u zavisnosti od vremenskih uslova uglavnom kontunuirani i dinamični. Ukupno je ugovorena izgradnja 78 kilometara i biće izgrađeni priključci, što znači da će ukupna kanalizaciona mreža biti izgrađena u ukupnoj dužini od oko 100 kilometara.Trenutno se u Donjoj Jajini izvode radovi na tri lokacije i nakon četiri i po meseca izgradnje u Donjoj Jajini izgrađeno je 5,6 kilometara fekalane kanalizacione mreže od ukupne planirane mreže dužine od 11,5 kilometara.Ukupno na teritoriji grada izvedeno je do sada 32 kilometara tj. 40% ugovorene fekalne kanalizacione mreže“ – rekla je Jelena Miljković, član Gradskog.
Rok za izvođenje radova je mart 2025. godine, a rok za otklanjanje nedostataka još godina nakon toga.
Odgovarajući na pitanja novinara gradonačelnik Goran Cvetanović je kazao da očekuje da se lokalnoj samoupravi grada Leskovca preusmeri da puteve koji su oštećeni prilikom sprovođenja radova vrati u prvobitno stanje, iako je drugačije definisano.
„Ovim mi rešavamo mnoge probleme u selu, postajemo urbano naselje. Moram da pohvalim izvođače radova, imaju odličnu komunikaciju sa meštanima, izlaze im u susret. Pohvale i za zaposlene u JKP Vodovodu, stalno se komunicira i sa meštanima i sa izvođačima radova“ – rekao jepredsendik MZBratislav Petrović.
Da podsetiomo, Grad Leskovac je uz podršku Vlade Republike Srbije, odnosno Ministarstva za zaštiti životne sredine i Kraljevine Holandije sa ulaganjem od 18 miliona evra započeo projekat izgradnje kanalizacione mreže u 16 naseljenih mesta na teritoriji grada, gde je Vlada RS izdvojila 10 miliona evra, a Kraljevina Holandije 8 miliona evra.
