Kraj asfaltiranog puta i uzak, razoren puteljak od zemlje vodi uzbrdo, čini se u susret oblacima koji se kao naslikana pena naziru kroz guste krošnje ozelenelog dvrća.Tišina i mir toliko prisutni da na prvi mah pomisliš ogluveće te. A onda vidiš život.

Takav je utisak mnogih koji slučajno ili možda i namerno dođu, govore retki meštani ovog planinaksog sela koje se nalazi na nekih manje od 20 kilometara od Leskovca. Bara, selo Bara, zašto baš tako ne znaju.

„Nisu naši stari govorili o tome, a nismo ni pitali“ – kaže čovek koji je baš ovde rođen i koji se nakon mukotrpnog radnog veka po belom svetu vratio u Baru.

U selu živi svega desetak domaćinstava, uglavnom sredovečnih, jer su stari poumirali, a mladi, kako kaže ovaj pitomi čovek pobegli.

„Pobegla deca, džaba njima mir, tišina i ova prirodna lepota kada nemaju uslova za život.Pa mi ni put nemamao“ – govori naš sagovornik sa žaljenjem što će po njegovom mišljenju „još malo, sve ovo zapusteti“.

Govori kako je najteže u zimskim mesecima, kada je puno blata i snega, jer tada, zaboravljeni i ostavljeni sami sebi, mogu do prodavnice ili lekara jedino ako sami prokrče put.

„Palimo traktor, lopate u ruke i krčimo put. Šta ćemo? Sete nas se samo pred izbore, koliko je njih nama obećavalo asfalt do sela ne mogu ni da nabrojim. Još dok je Velja Ilić bio zadužen za puteve pa do dan danas,doalze obećavaju ali mi znamo da od tog posla nema ništa“ – govori meštanin sela Bara koji ne bi da pominjemo njegovo ime.

Osećaj meštana je takav,muči ih njihova briga, onih koji dođu da vide to čudo od prirode i odmore od gradske vreve potpuno drugačiji.Oči se pune pogledom na sve strane, a duša ispujava spokojstvom. Predusretljivost i ljubaznost meštane uliva osećaj pripadnosti.


Ponosno nam pokazuju vidikovac koji su sami napravili i izvor planinske vode, kažu za namernike, da se okrepe i odmore.Ponosni su i na kompleks porodice Jovanović, Etno-selo „Sunčev breg“, bez trunčice sujete propručuju odmor baš na ovom mestu gde se nebo i šume spajaju.


„Ima još ovakvih mesta po Srbiji, ali ovo je naše i vredi ga čuvati“ – kaže naš sagovornik.


Rečenica koja je novinara Stava i naterala da napravi oku kratku reportažu kao podsećanje da pored ovog ima još mnogo malih mesta na Kukavici i ostalim prelepim planinama u okruženju koje treba čuvati.


Da…. i taj asfaltirani put do Bare, bila bi dobra stvar.

STAV

FREE
VIEW