Kardiovaskularne bolesti su prve na listi bolesti od kojih se umire. Od posledica ove bolesti godišnje u svetu umre oko 18 miliona ljudi, a među njiMa, u poslednje vreme, je sve više mlađih ljudi. U ovu statistiku ubraja se i Srbija kao zemlja u razvoju gde je veći procenat oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti, a glavni razlog je nepravilna i prekomerna ishrana.
„Od pet najvažnijih razloga koji dovode do ove bolesti, ova dva su najčešća jer izazivaju gojaznost i povećani holesterol što dovodi do kardiovaskularnih oboljenja, naravno pored pušenja, alkohola i nedostatka fizičke aktivnosti“ – kaže dr Dejan Đokić internista iz Opšte bolnice Leskovac.
Sve više mladih ljudi, radno sposobnih do 45 godina starosti, oboleva od infarkta srca.
„Imali smo skoro pacijenta 1984. godište, pa čak 1990.godište kod kojih su krvni sudovi u katastrofalnom stanju“ – kaže on i apeluje na redovne preglede.
„Ukoliko se pravovremeno ne reaguje, čim se osete simptomi kao što su otežano disanje, zamor, bol u grudima može doći do srčanog udara. Ljudi često prenebregnu tu činjenicu i kasno dođu, a tada je oštećenje srca veliko i takvi ljudi, i ako mladi, budu invalidi“ – naglašava Đokić i dodaje da je zadatak kako lekara tako i čitave zajednice da radi na prevenciji.
Doktor Đokić upozorava da ne treba olako shvatiti jaku bol u grudima koja traje više od 10-tak minuta i širi se u rukama i leđima. Mogući simptomi su i bolovi u želucu sa mučninom i povraćanjem i tada je neophodno javiti se lekaru.
„Često se dešava da mladi ljudi izbegavaju hospitalizaciju zato što smatraju da ako je prošla bol to se više neće ponoviti i tada pogreše, jer kada se vrate lekaru onda su sa još gorim simptomima.Vrate se sa srčanom slabošću, proširenim srcem, sa otocima na nogama, kada je već kasno za rešavanje problema“ – naglažava Đokić.
Ukoliko se na vreme reaguje u 99 posto slučajeva uspešnost u lečenju je zagarantovana.
„Kada na verme uđemo u salu, u prvih sat vremena,otvorimo krvni sud, postavimo stent, to ne traje duže od pola sata, ali smo spasili srčani mišić i izlečili pacijenta“ – kaže dr Đokić.
Praksa pokazuje da od bolesti srca češće obolevaju muškarci jer su u pojačanom riziku, što se tiče žena njihov „rizični“ period dolazi tek posle menopauze. Kod žena je manji rizik zbog hormona koji ih štite, pre svega estrogena, koji povoljnije utiče na krvne sudove za rasliku od testosterona kod muškaraca.
„Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu mužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“
