Više od 20. godina bavi se slikarstvom i gotovo da nema tehnike u kojoj se nije oprobao. Po profesiji pravnik, prepodne provodi na svom radnom mestu, a kad završi radnu obavezu ulzi u samo njemu poznat smiraj – slikanje.
Leskovčanin Vladimir Stefanović Lale od 23. februara do 4. marta, pred beogradskom publikom, u maloj galeriji ULUPUDS-a, predstavlja 25 svojih crteža na temu „Put u Hilandar“ na izložbi pod nazivom „Hodočašća“.
„Crteži su inspirasani hodočašćem do Hilandara.Tehnika je olovka i gotovo polovina crteža je već izlagana 2012. godine, ostalo su novi crtež, ali je sve isti kontekst“ – govori ovaj umetnik za Stav.
Na crtežima su objekti Hiladnara spolja i iznutra, ali i oni koje je umetnik sretao na putu do Hilandara.
Do sada je imao 32 samostalne i 66 kolektivnih izložbi, ali o tome isuviše skromno govori.
„Slikartsvom se, mogu da kažem zvanično bavim od 1987.godine mada sam i pre toga crtao i slikao“.
Na pitanje kako uspeva da pomiri dve profesije, kroz osmeh kaže „to su samo moje muke“.
„Svaki dan dok radim to što mi je obaveza, mislim da li ću uveče slikati i tako godinama. Nije lako, nije lako boriti se sa sobom, boriti se sa vremenom, sa tim da sve uklopim pa i druženja sa drugarima, koje nikako ne bi da zanemarim, a da pri tome imam kontinuitet u radu“ – kaže Vladimir.
Govori o tome da nije završio Akademiju, ali da je to nadoknadio tako što je obilazio evropske muzeju, učio iz literature koju je nabvljao sa vih strana i puno radio.
„U početku, dok sam imao manje obaveza taj tempo razvoja je bio mnogo brži,kada su u život ušle i neke druge stvari malo sam usporio. Međutim talenat mi je mnogo toga omogućio, mogao sam da idem u „širinu“. Eto kad sad neko pogleda šta sam sve uradio to može da bude kolektivna izložba“ – govori Vladimair objašnjavajući činjenicu da ne radi samo crteže, već i akvarele, te da je njegov delokrug rada zaista širok.
Član je Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS) jedinstvenenog dobrovoljnog profesionalnog Udruženja koje stvara ambijent za slobodno delovanje nezavisnih umetnika Srbije.Pripadnost ovom Udruženju omogućila mu je da izlaže pred Beogradskom publikom i pokupi brojne simpatije ljubitelja ove umetnosti.
O Laletovim crtežima Dejan Đorić,jedan je od najistaknutijih likovnih kritičara i esejista u Srbiji je rekao „Stefanović je crtež uzdigao na najteži način, ne kao kroki ili pripremni rad, već kao samostalno likovno delo. Pri tome, odabrao je najzahtevniji način izražavanja crtežom – završnu studiju, koju je tim teže zasnovati na pejzažu kao predlošku“.
