Ovo je Andrićev „Znak pored puta“, vreme da svi malo promenimo svoje prioritete. Da malo prikočimo i iz mirnije pozicije shvatimo da se smo se suočili sa jaukom, kaže dr Ivajlo Ilijev, psihijatar i psihoteraput centra za psihoterapiju „Anima plus“ iz Niša.

– Kako vidite pandemiju Covida-19?

Ono što je ovde bitno je da svi principi koji vladaju za kolektivno, vladaju i za individualno. Cela ova situacije je verovatno dobra prilika da se čovečanstvo resetuje. Kao i u životu, jedino kad su neke loše okolnisti čovek tek onda može da se menja. Sigurno da je mnogo toga negde zaglavljeno. Od koncepta porodice, interpersonalnih odnosa, stilova života i da je ova pošast, koja se u nekim drugim oblicima javljala i ranije, sigurno dobar momenat da se zapitamo nije li vreme za neke baš velike promene.

– Imamo mi li mi neke specifičnosti u odnosu na globalnu problematiku?

Mi ovde u Srbiji i pored toga što delimo sudbinu ostalog dela čovečanstva, imamo neke svoje specifičnosti. Možda smo više naviknuti na neka nenormalna stanja, s tim što ovo sada ima neku dosta veliku razliku u odnosu na ono što nam se dešavalo pre dvadeset godina, NATO bombardovanje. Tada, kao mlad psihijatar koji je radio na Klinici za psihijatriju u Toponici, sam se nagledao jednog vrlo širokog spektra reagovanja u takvoj situaciji. Dva ekstrema, koje vidim i u ovim okolnostima. Prvi je jedno panično reagovanje gde je taj spektar reakcija od manje do velike panike i one suprotnosti, koja čoveka kasnije stigne, negacija cele situacije koja ide i do nivoa psihološke izolacije.

Unutar ta dva ekstrema postoji spektar psiholoških odbrana. Najbolja odbrana je nekakva vrsta konstruktivnog koncepta a to je da problem realno postoji.

Moram da istaknem da je juče više ljudi umrlo u svetu od gladi nego od korone i to je bitan element kao i da je bilo godina gde su ljudi po danima više umirali od gripa u Srbiji nego danas. To grandiozno javno prikazivanje nije dobro uzimajući u obzir tu arhitipsku osnovu našeg naroda da ponekad multiplicira stvar.

– Kako ljudi preživljavaju pnademiju?

Mi gotovo tridest godina živimo u nekom kriznom stanju i to je kongnitivna situacija ali nam to iskustvo znači sada. Mada je razlika između situacije od pre dvadeset godina i sada u tome što su se tada ljudi organizovali u grupama i ta interakcija nikada nije bila jača. Ljudi su se štitili organizovanim konceptima. Danas je problem što u ovoj vrsti kriznog stanja se interakcija među ljudima ne preporučuje. To odvajanje može biti i loša kategorija, naš čovek nije naviknut na samoću. Naš čovek traži pomoć ali i loše stvari spolja, ne u sebi, što je posledica jednog višedecenijskog kulturološkog modela koji je obogaljio našeg čoveka i on se loše oseća kad je usamljen. To je okidač za neke psihološke probleme koji će kasnije doći.

Ova situacija može da bude ne samo loša, može da bude dobra u smislu da napravi reset odnosa prema sebi. Ova sitacija nas je naterala da se malo ogolimo i suočimo prvo sa sobom. Da krenemo da koristimo neke navike koje smo zaboravili i isključimo se iz konteksta nekakvog žviota po „difoltu“ koji vodi jednoj suštinskoj otuđenosti.

Da se vratimo naprimer dobrim knjigama, serijama, filmovima, jer ovo je materijalističko društvo koje je zaboravilo duh kao kategoriju. Zrela odbrana od svega je da koristimo ovaj prostor da na neki način se malo vratimo sebi.

– Šta bi ste posavetovali čitaocima Stava?

Ovih dana dajem savet da se koristi princip pet plus jedan, kako bi čovek pobegao od praznine. To su sledeći principi, prvo fokusiranje na osnovnu delatnost, možda je ovo trenutak da uradimo neku vrstu rekapitulacije gde smo mi to u našoj osnovnoj delatnosti i da projektujemo neke nove mogućnosti. Druga tačka koju preporučujem u toku dana je da uvodimo neke naše dodatne delatnosti što bi nam koristilo, može učenje stranog jezika, informatičkih veština… Treća tačka je nekakva specifična delatnost, ne mislim na hobi, već neki dodatak našim aktivnostima koji bi prijao, nešto što nije hobi ali bi bilo jako konstruktivno. Četvrti element je hobi, svaki čovek mora da pronađe nešto što će njegov život činiti lepšim. Peta stvar, koju bi svako trebao da uradi u toku dana, je da nešto uradi za svoju kuću makar da izbavci stvari koje su višak, da preuredi okvire egzistencionalnog prostora. Onda naš dan ima smisla i ovo vreme neće sigurno biti izgubljeno.

– Da li su ljudi uplašeni i ima li razloga za strah?

Način funkcionisanja vlasti ne treba u ovom trenutku politizirati, ali je činjenica da to neko potenciranje straha i pretnji može da bude problem. Potenciranje straha može da kod jednog dela populacije izazove krajnje negativan efekat. Čovek kada živi u strahu, a mi imamo već govmilu strahova, ovo je samo jedna realna dodatna strepnja, on je vrlo pogodan za sve vrsti bolesti. Od običnog gripa do mnogo ozbiljnijih bolesti. Imamo ovih dana slučajeve gde kod ljudi ta panika izaziva hipohondriazu i neke druge stvari koje vrlo lako mogu da pređu do nečega što se zove ozbiljna bolest. Praksa pokazuje da ljudi koji ceo dan prate informacije imaju više potencijala da se pozicioniraju za virus. Postoje naučni radovi koji se bave pozicioniranjem za bolest.

– Kako napraviti jasnu granicu između straha i opreznosti?

Suština je u odnosu prema sebi. Čovek kada je konstruktivan i poštuje pravila on će se okrenuti drugim fokusima o kojima sam govorio. Jer, psiha kao što vaja telo vaja i stvari koje se nalaza unutar tela pa vaja i pozicije. Jasno je da ne može čovek da razmišlja pozitivno ako je prepun svojih ne razrešenja, ali je bitno suočavanje. Znači postoji problem, nemamo negaciju problema, ali preživećemo sve ovo. Ajde da se ponašamo u skladu sa pravilima igre i pokušajmo da dan učinimo što konstruktivnijim za sebe.

Ima tu još jedan paradoks iz moje prakse pošto sam posmatrao ljude sa neurotičnim poremećajima do složenijih psihotičnih poremećaja koji nose u sebi trajnu psihičku oštećenost. Ljudi koji imaju probleme u realnom životu se u ovim iracionalnim okolnostima bolje snalaze. Jer ono što je kod njih iracionalno u mirnijim vremenima sada postaje normalno na neki način. Tako da ćemo imati više problema sa onim ljudima koji do sada nisu imali probleme, jer će ovo biti kao neki okidač za mnoge.

– Šta će nam doneti ova situacija?

Ovo vreme će na neki način i da demistifikuje mnoge ljude, mnoge životne maske se pomeraju ili skidaju i tačno se vidi šta su maske (persone) a šta su ličnosti. Videćemo da će se neki odnosi popraviti, jer će se ljudi približavati, a videćemo i neke odnose koji su bili lažni.