Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“ 2021. godine u svoj rodni grad donela je pregršt nagrada iz Srbije, ali i iz Makedonije, Bosne i Hercegovine i Rumunije. Ono što je možda i veći podvig jeste što je učinila da se za Leskovac I Srbiju čuje u Francuskoj, Sjedinjenim Američkim Državama, ali i na dalekom istoku – čak u Kini.
Predavač u Leskovačkoj školi stripa, strip scenarista Marko Stojanović prošle godine objavio je skoro desetak publikacija na dva najveća svetska tržišta, francuskom i američkom, ali je napravio i za Evropske uslove pionirski poduhvat osvajanja Kineskog čitalaštva koje se ne broji u milionima, već u milijardama.
Prošla 2021. počela je objavljivanjem Stojanovićevih stripova u jednom od najpoznatijih strip časopisa na svetu, američkom Heavy Metal Magazinu, gde je bio prvi strip scenarista iz Srbije koji je u legendarnom časopisu koji izlazi od 1977. godine objavio strip posle više od decenije. Septembra 2021, izašao mu je drugi album serijala “Krvavi krst“ “Croix Sanglante” za jednog od najvećih francuskih izdavača, “Delkur” (“Delcourt”). U pitanju je strip o Četvrtom krstaškom pohodu i padau Carigrada, ali po prvi put u Zapadnom stripu ispričan iz Istočnog gledišta, od strane autora iz Istočne Evrope, pošto su na serijalu radili Dražen Kovačević, Desimir Miljić, Bojan Kovačević i Rumun Dan Janoš. Od oktobra je u izdanju “Afteršoka” (“Aftershock”), jednog od većih američkih izdavača trenutno u Sjedinjenim Američkim Država krenula serija (“Kros tu ber”, Nositi krst”) “Cross to Bear” sa Sinišom Banovićem i Aljošom Tomićem, vestern o tome kako zloglasni ubica Džek Trbosek nije uhvaćen jer je zapravo pobegao na Divlji Zapad. To je bilo izdanje koje je izdavač tempirao da bude njegov adut za Noć Veštica, a zanimljivo je spomenuti da je najavljeno objedinjeno izdanje sa sa svim epizodama iako poslednja od njih, četvrta još nije izašla, što u američkom stripu nije uobičajna praksa. Sam vrhunac uspeha došao je, kako i priliči, krajem godine kada je sredinom novembra u Kini objavljen strip “Full Spectral Barrage Jamming” (“Ful Spektral Baraž Džeming”) koji Stojanović potpisuje kao scenarista. U pitanju je veliki projekat gde je krem svetskog stripa, koji se sastoji od Francuza Kristofa Beka, scenariste koji piše “Konana” i “Tarzana”, Španca Rubena Peljehera koji danas crta “Korta Maltezea”, Belgijanca Suilvana Runberga, scenariste “Konana” i “Milenijum sage”, Amerikanca Dana Panosiana, crtača “Spajdermena”, “Spona”, “Ajron mena“ i drugih, pozvan od strane kineskog izdavačkog giganta “EfTi Kalčr” (“FT Culture”) iz Pekinga da adaptira naučnofantastične romane Liu Ciksina, pisca čiji tiraži idu od 60 miliona čitalaca samo u Kini. Stojanović kao scenarista i Milorad Vicanovic Maza i Desimir Miljić iz Bosne kao crtač i kolorista predstavljaju ne samo Srbiju i Balkan, već i čitavu Istočnu Evropu u ovoj svetskoj strip eliti. Ovaj naučnofantastičan strip bavi se Trećim svetskim ratom koji nastaje napadom NATOa na Rusiju, pa ga trenutna geopolitička situacija čini izuzetno aktuelnim. Strip je privukao veliki pažnju širom sveta o čemu svedoči to što je već otkupljen za objavljivanje u čitavom nizu zemalja, a prema Stojanovićevim rečima informisan je da jedan poznati srpski izdavač vodi pregovore da objavi strip i u Srbiji.
Stojanović ne da je jedini srpski strip scenarista koji radi za francusko, američko i kinesko tržište, već i jedini srpski scenarista koji radi za svako od njih posebno.
“Srbija jeste rasadnik strip talenata, ali je problem što i u stripu kao i u privredi mahom izvozi sirovine a uvozi gotove proizvode. Da pojasnim: Smatram da moje kolege crtači rade sjajnu stvar za srpski strip tako što našu domaću „školu“ stripa predstavljaju u tako lepom svetlu u svetu. Bane Kerac se predstavio kao crtač Zagorovih a Rajko Milošević Gera kao crtač Teksovih avantura za italijanski “Boneli”. Gera i Stevan Subić potpisuju Konana za francuski “Glenat” dok je Mirko Čolak autor Konanovih avantura za američki “Dark Horse”, Vladimir Krstić Laci je radio “Šerloka Holmsa” za francuski “Solel” i tako dalje. Spisak je dugačak jer preko 50 naših crtača radi za velike francuske, italijanske i američke izdavače, što je neosporno veliki uspeh ali je loša stvar to što, kako ste rekli, na francuskom strip tržištu radi samo jedan naš scenarista. Na američkom takođe, a eto od skora i na kineskom, a to sve znači da na tim scenama gotovo da nema naših priča, naših glasova. Umesto toga, izvozimo strip crtača koji crta po scenariju stranog scenariste priču koja je relevantna njemu i stranoj publici, a ne nama ovde – a onda paradoksalno tom stranom izdavaču platimo prava da strip koji je crtao srpski crtač objavimo u Srbiji. Ono što bih ja jako voleo jeste da ne izvozimo sirovine, da ne budemo samo najamnici, već da naše stripove, priče nastale na ovim prostorima, plasiramo na Zapadu. To je puno teži put jer je zapadno tržište gotovo hermetički zatvoreno za naše priče, ali nije nemoguće. Sa Draženom Kovačevićem, Desimirom Miljićem, Rumunom Danom Janošem i Bojanom Kovačevićem francuskom “Delcourtu” već četvrtu godinu plasiramo našu, da tako kažem, vizuru četvrtog krstaškog pohoda i pada Carigrada – nešto što je bitno nama ovde a što su pristali da produciraju i objave oni tamo. Sa Sinišom Banovićem, Đorđetom Krajinovićem i Aljošom Tomićem smo takođe, kao kompletna domaća ekipa, “prodali” američkom “Aftershocku” priču o tome kako Džek Trbosek nije uhvaćen jer je zapravo pobegao na Divlji zapad. Izašli smo dakle na ta strana strip tržišta sa čitavim autorskim timovima, sa našim projektima i to smo, da stvar bude zanimljivija ali i upečatljviija, uradili u žanrovima koji važe kao matični u zemljama u kojima smo objavili.Francuska je prestonica istorijskog stripa, Amerika zemlja u kojoj je ponikao vestern, a Daleki Istok se diči svojom naučnom fantastikom, koju u dobroj meri i žive – a sad Franucuzi čitaju srpski istorijski strip, amerikanci srpski vestern a Kinezi srpsku naučnu fantastiku. Da me ne shvatite pogrešno, ali kad na policama velikih knjižara i specijalizovanih prodavnica, jer je strip tamo ne samo industrija već i legitiman deo kulture, na koricama uz naslov vidim samo imena sa tačno napisanim Ć, Ž i Š, budem poprilično ponosan jer se to čita MADE IN SERBIA. E, toga bih voleo da je mnogo više,jer je zasad knjiga, da tako kažem, nažalost na jednom slovu” – govoir Stojanović.
