U iščekivanju zasedanja republičkog Kriznog štaba, Srbija je izbila na prvo mesto u Evropi i četvrto na svetu po broju obolelih od korone. Euforija sa kraja prvog i početka drugog talasa, kada je ova naša mala, ali kako nas svakoga dana ubeđuju, najuspešnija zemlja u regionu, nabavila vakcine za svoje građane, ali i po koju hiljadu kao pokon komšijskim zemljama, odavno je prošla. Srbija se oštro podelila, na nešto više od 50% vakcinisanih, i onih, nešto manje od 50% koji to ne žele. Zanimljivo.
Jedan od članova Kriznog štaba, Mirsad Đerlek, koliko prošle nedelje rekao je „Građani su umesto na vakcinisanje, otišli na letovanje“. Biće da je Đerlek zaboravio hiljade onih kojima je i ove godine letovanje bilo u domenu naučne fantastike. Istini za volju, tokom jula meseca broj zaraženih bio je drastično manji, a mnogi Covid centri, uključujući i leskovački bili su zatvoreni. Reklo bi se, bili smo na dobrom putu. Ipak, svedočenje našeg sugrađanina P.V. koji je pred kraj jula imao sve simptome covida, navodi nas da se zapitamo – da li je tokom leta bilo manje zaraženih, ili je na četvrti talas ipak trebalo da se sačeka septembar?
„S obzirom na to da sam bio u kontaktu sa obolelim od korone, otišao sam da se testiram da bih mogao da nastavim da radim. U Zrdavstvenoj stanici broj 3 su mi rekli da nema potrebe za testiranjem i da se javim ako osetim neke simptome. Posle par dana naglo mi je skočila temperatura, koja je išla i do 40 stepeni.Supruga je jedva uspela da me smesti u kola, i otišli smo pravo u bolnicu. Tamo je Covid centar bio zatvoren, a po potrebi u improvizovanoj ambulanti dolazio je doktor. Sa tako visokom temperaturom, mučninom i grčevima u celom telu, čekali smo na pregled četiri sata. Bila je skoro ponoć kada je, nakon što se supruga posvađala sa plovinom infektivnog odeljenja došao doktor, pogledao laboratorijski nalaz i rekao da nemam koronu. Opet bez testa. Narednih nekoliko dana se nisam osećao najbolje, a onda, ponovo ista situacija, visoka temperatura, grčevi, vrtoglavica, bol u grudima. Ranom zorom odlazim u Covid ambulantu (Zdravstvena stanica br 3), sav iznemogao i ponovo niko ne želi da me testira.Rekli su mi da sigurno nije covid i da uzimam antipiretike i dosta tečnosti. Na svoju ruku sam pio antibiotik, probiotik, aspirin… I bilo mi je bolje posle desetak dana. Ni dan danas ne znam da li sam preležao coronu, jer iz tri pokušaja, nisam uspeo da se testiram“ – kaže za STAV P.V.
I sada, kada svi govore da smo loši i neposlušni jer nećemo da se vakcinišemo, dok danima govore da će uvesti covid propusnice, a Krizni štab je po svemu sudeći izgubio svoj kredibileitet ili je jednostavno digao ruke od neposlušnog naroda, ne možemo da se ne zapitamo – Gde plovi ovaj brod? Vakcina, činjenica je, ima. Narod, s druge strane, činjenica je, ne želi da se vakciniše. Zašto? Možda zato što su mnogo vikali na nas, i što nas nisu testirali onda kada su drugi letovali, ili zbog toga što još uvek niko nije uspeo da reši slagalicu – od nevakcinisanih se razboljevaju vakcinisani, čak i oni sa buster dozom, nevakcinisani pune bolnice, dok vakcinisani ne mogu da se leče od kovida jer su nevakcinisani drski i neposlušni…Možda, kada se slagalica posloži, sve bude mnogo jednostavnije.
foto: pexels.com
