U 2021. godinu ušli smo bez mnogo pompe i velikog slavlja, ali smo se nadali da će možda za doček, ove naše Srpske, Pravoslavne Nove godine, situacija dozvoliti malo više slavlja i bar malo glamura. Međutim, da je večeras još jedan doček, bar za nas Srbe, na ulicama grada niko ne bi mogao da pretpostavi. Nema novogodišnjeg raspoloženja, gužvi, euforije koja je uvek nezaobilazan deo kada je u pitanju ovaj dan. Tek po neki ulični svirači pokušavaju da na hladnoći „zagreju“ i sebe, ali i sugrađane pred još jedan doček.
Večeras će se u domovima koji poštuju ovaj datum, dočekivati Nova 2021. godina, a sve je počelo davne 1919. godine. Naime, tada je Srbija prešla na računanje vremna po gregorijanskom kalendaru, ali kako se sa tim nije slagala Srpska Pravoslavna Crkva, bitni datumi kao što su Božič, Vaskrs, pa i Nova godina, nastavili su da se slave po „starom kalendaru“.
Tada je sem Rusa i nas, ceo pravoslavni svet počeo Božić da slavi 25. decembra, i prema svedočenjima iz tog vremena, upravo je taj datum pre završetka Prvog svetskog rata bio pun glamura i raskoši. Nova godina je na ovaj način počela da se slavi tek nakon Drugog svetskog rata, kada je novim vladarima ratovima napaćene zemlje, vera bila kamen spoticanja, a proslava Božića po kojem god kalednaru, gotovo zabranjena.
U svakom slučaju, u periodu između Dva svetska rata, Srbi su dobili priliku da Novu godinu dočekuju dva puta, a ovaj običaj postao je jako popularan početkom devedesetih godina prošlog veka.
Toliko o istorijskim podacima! Znamo da imamo svoju, Srpsku Novu godinu, da među nama ima onih koji ne priznaju onu regularnu i zbog toga smatraju da su veći rodoljubi i pravoslavci od ostalih.
Ipak, da li je to uopšte i bitno? Pa, i nije! Bitno je da se ima razloga za slavlje. I zato, Srećna i ova, Srpska Nova! Da je zdravlja i sreće, ostalo ćemo napraviti, nabaviti, a zabavu i glamur nadoknaditi dogodine.
Zvezdana Pejčić
foto:pexels.com
