Mačevanje u Leskovcu ima dublje korene nego što se misli. Iako se kao zvaničan početak sporta u ovom gradu uzima 1952. godina, kada je došla i prva medalja, postoje podaci da su se prvi mačevaoci pojavili još 1926. godine, u okviru škole mačevanja pri leskovačkoj Gimnaziji. Svi ti rani entuzijasti kasnije su prešli u beogradsku Zvezdu, dok je u Leskovcu mačevanje nastavilo da se razvija u okviru Sportskog društva „Partizan“.
Tokom šezdesetih godina prošlog veka, leskovačko mačevanje dobija na ozbiljnosti, a grad tada iznedruje i prvake Jugoslavije. Danas, više od sedam decenija kasnije, tradiciju i sportsku posvećenost nastavlja Mačevalački klub „Dubočica“, na čijem čelu je osnivač i trener Ivan Zdravković.
Od školske sale do državnog vrha
Klub trenutno okuplja oko 45 članova različitog uzrasta – od dece od osam godina do seniora starijih od 20. Prošle godine čak 23 takmičara prošla su kroz sistem takmičenja, što je rezultat kontinuiranog rada i posvećenosti trenera i takmičara.
„Mačevanje je individualni sport, zovu ga sportom džentlmena. Nema grubosti, nema demonstracije sile – sve je u tehnici, preciznosti i samodisciplini“, objašnjava Ivan.
Mačevaoci „Dubočice“ već tri godine zaredom osvajaju ekipno drugo mesto na državnom prvenstvu, dok su 2021. postali juniorski prvaci Srbije. Svi ti rezultati ostvareni su u disciplini sablja, po kojoj je klub prepoznatljiv.
„Želja nam je da uzmemo i seniorsku titulu. Nažalost, poslednjih godina uvek smo drugi, ali nadam se da ćemo uspeti“, kaže Ivan.
Mihajlo – primer mladog šampiona
Jedan od najupečatljivijih pojedinaca iz kluba je Mihajlo Mladenović – seniorski vicešampion Srbije, član nacionalne reprezentacije, sudija A kategorije i pomoćni trener. Osim što aktivno učestvuje na domaćim i međunarodnim turnirima, Mihajlo je i student druge godine Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja (DIF).
Od dva kandidata iz Srbije, upravo je on izabran za obuku u Sloveniji, finansiranu od strane Evropske mačevalačke federacije, što mu je otvorilo vrata za buduću trenersku karijeru.
„Ovaj sport kad uđe pod kožu, ne izlazi. Zaljubio sam se na prvi pogled“, kaže Mihajlo. „Još sam posvećen takmičenjima, radim na tome da dobijem sportsku stipendiju, a kasnije planiram da uđem u trenerske vode.“
U Mačevalačkom klubu „Dubočica“ sablja nije samo oružje – ona je produžetak karaktera. Svaki udarac nosi poštovanje prema protivniku, a svaki trening uči decu tišini, koncentraciji i samopouzdanju.
Ivan dodaje da Mihajlo redovno nastupa na međunarodnim turnirima.
„Imao je priliku da mačuje sa olimpijskim šampionom iz Pariza. To iskustvo je neprocenjivo“, kaže Ivan.
U čast Čika Miše
Klub je organizator međunarodnog turnira „Miodrag Miša Pavićević“, posvećen legendi leskovačkog mačevanja. Turnir se održava svake godine, a prošle godine održano je njegovo šesto izdanje.
„Čika Miša je ostavio ogroman trag u leskovačkom mačevanju, i ovaj turnir je naš način da mu se odužimo“, kaže Ivan.
Turnir okuplja takmičare iz celog regiona – Bugarske, Severne Makedonije, Mađarske, Rumunije, Slovenije i drugih zemalja, čime Leskovac sve više prerasta u regionalni mačevalački centar.
Velike ambicije, ali i prepreke
Ivan Zdravković ne krije ambicije da Leskovac bude domaćin velikog takmičenja.
„Cilj mi je da organizujemo Svetski kup u Leskovcu“, kaže.
Međutim, prepreka za realizaciju tog sna trenutno su nedovoljni smeštajni kapaciteti u gradu, što je jedan od formalnih uslova za organizaciju ovakvih međunarodnih takmičenja.
Pored toga, klub se već godinama suočava s još jednim izazovom – nedostatkom adekvatnog prostora za trening. Trenutno treniraju u sportskoj hali Osnovne škole „Kosta Stamenković“, ali to, kako navode, nije dovoljno da zadovolji potrebe ozbiljnog takmičarskog rada.
Mačevalački klub „Dubočica“ i dalje raste, privlači nove generacije i beleži rezultate koji pokazuju da Leskovac ima ozbiljnu sportsku priču. U klubu veruju da će uz podršku lokalne zajednice uspeti da ostvare sve planove – od seniorske titule, do međunarodnih takmičenja u svom gradu.
„Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji jedodelio sredstva“.
