Povodom saopštenja neformalne grupe građana „Bitka za Vlasinu“, objavljenog 1. avgusta, u kojem su iznete optužbe da su sanitarni izveštaji o kvalitetu vode na kupalištu iznad brane na reci Vlasini falsifikovani, reagovala je lekar specijalista higijene koja je potpisala stručno mišljenje.
U demantiju navodi da su optužbe o „lažiranju izveštaja“ neosnovane i ističe da ima profesionalnu i moralnu obavezu da javnosti pojasni činjenice na kojima je zasnovano njeno stručno mišljenje.
Kako navodi, reka Vlasina, uključujući kupalište iznad brane, nije „prepuna fekalnih bakterija“, kako je navedeno u saopštenju neformalne grupe građana. Objašnjava da postoji suštinska razlika između ukupnih koliformnih bakterija i koliformnih bakterija fekalnog porekla, među kojima su najznačajnije Escherichia coli i crevne streptokoke.
Prema njenim rečima, upravo su fekalne bakterije u svim analiziranim uzorcima bile u granicama dozvoljenih vrednosti, dok prisustvo ukupnih koliformnih bakterija predstavlja opšti pokazatelj mogućeg zagađenja i samo po sebi ne znači da voda predstavlja zdravstveni rizik.
Navodi i da su analize, iz predostrožnosti, ponovljene nakon osam dana kako bi se dodatno proverile vrednosti bakterija fekalnog porekla. Zbog opreza je, kako ističe, u prvom stručnom mišljenju preporučila da voda nije za kupanje, dok je drugo mišljenje donela nakon dodatnih analiza, konsultacija sa stručnjacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ i Instituta za javno zdravlje Niš, kao i u skladu sa važećom Direktivom Evropskog parlamenta o kvalitetu voda za kupanje.
U demantiju se navodi i da analiza rezultata iz prethodnih godina nije pokazala odstupanja u parametrima koji mogu ugroziti zdravlje ljudi, kao ni da u poslednjih pet godina na teritoriji opštine Vlasotince nije bilo epidemija niti pojedinačnih slučajeva crevnih zaraznih bolesti koji bi mogli biti povezani sa kupanjem u vodi na ovom području.
Autorka demantija naglašava da se stručno mišljenje lekara specijaliste higijene ne zasniva na jednom parametru, već na celokupnoj analizi zdravstveno značajnih pokazatelja, stručnoj literaturi, nacionalnim i međunarodnim propisima, kao i metodološkim uputstvima nadležnih institucija.
Na kraju poručuje da razume zabrinutost građana, ali ocenjuje da optužbe bez dokaza stvaraju nepotrebnu konfuziju i narušavaju poverenje u struku. Ističe da je ceo radni vek posvetila zaštiti zdravlja građana i upozorava da bi nastavak iznošenja neosnovanih optužbi mogao biti osnov za pokretanje odgovarajućih pravnih postupaka.
