Uvek se setim ove narodne, kada uđem u našu bolnicu. Spolja-svetski, a unutra-pojas Gaze, posle bombardovanja. Razbacan građevinski materijal, prašina, razmeštena odeljenja i pacijenti sa izrazom lica “ ima i gore od onoga od čega bolujemo“, piše u saopštenju za javnost odbornik GG“Svi za jednog jedan za sve“ Marina Smiljković.
U saopštenju se dodaje da je „stvarno je čudno“ što su u poslednje vreme učestale infekcije i što sve češće, od prvog čoveka bolnice čujemo „pacijent je zbrinut i upućen za Niš.
“ A u Nišu ili u Beogradu, oni stručni, koji su ostali, dobiju napad panike kada čuju odakle dovoze pacijenta, jer odmah počinju od reanimacije. Pitam juče pacijenta na hirurgiji, koji čeka na operaciju, gde se kupaju. Kaže“ nigde,“jer nemaju kupatilo na odeljenju. Ne bih mu poverovala da nisam videla i slikala. Nadam se da će novi (stari) ministar zdravlja, sa nadimkom koji pacijentima uliva optimizam, početi da radi svoj posao. A dotle, radiće samo tuševi za pranje para“, zaključuje u saopštenju za javnost Smiljkovićeva.
