Selo poznato po vrednim ljudima, brojnim plastenicima, prelepim kućama i okućnicama, ali najbogatije po broju stanovnika, pre svega onih mladih. Ne treba objašnjavati gde se nalazi, dovoljno je reći Stajkovce. Gotovo da nema porodice iz ovog sela koja je bolje mesto za život potražila na drugom mestu.
Ovde živi oko 1.500 stanovnika, a školu od prvog do četvrtog razreda pohađa 75-toro dece. Koliko je mladih ljudi ovde zasnovalo porodicu govori i činjenica da vrtić u Stajkovcu pohađa oko 100 deteta. Ovo selo živi, u pravom smislu te reči i svi rade. Povrtarskom proizvodnjom bavi se više od 70% stanovništva.
„Radimo 365 dana u godini, i kada je u pitanju posao oko povrtarstva, na njivama ili u plastenicima, čitave porodice su uključene. Naša deca se rađaju i odrastaju sa saznanjem da treba mnogo da rade kako bi imali dovoljno za dobar život. I niko, od najstarijih do najmlađih, nema problem sa tim. Primera radi, na godišnjem nivou samo paradajz proizvedemo oko šest vagona. On završi na trpezama Leskovčana, ali u najvećoj meri Novopazaraca gde imamo sigurne kupce“ – kaže Miroslav Stojiljković.
Ne opterećeno i kroz osmeh govore o svom poslu. Mnogo rade, a kažu i da ima vremena i za uživanje.
„I moja cela porodica se bavi povrtarstvom. Ove godine proizveli smo oko 350 tona različitog povrća. Nemamo dilemu oko toga hoće li se naše povrće prodati, jer imamo dugogodišnje kupce i dobru saradnju sa njima, tako da svakog drugog dana put nekog grada u Srbiji krene kamion sa našim proizvodima. Jedne godine smo sve proizvode izvezli u Rusku federaciju, ali srpskom seljaku je zaista teško da svoje povrće plasira u inostranstvo. U našoj zemlji je, uslovno rečeno, nekontrolisan uvoz, a kontrolisan izvoz povrća. Žao mi je što se recimo u većim marketima tokom godine prodaje paradajz uvezen iz Albanije, naračito tokom zime i proleća. Pravi, zdrav i kvalitetan paradajz, ne može da se ubere pre 20. maja, i zbog toga je izvoz u stagnaciji“ – govori za Stav Ivica Nastić, poljoprivredni proizvodjač.
„Imamo sve“ – govore zadovoljno. Utisak zaista jeste takav. Ako prošetate ovim mestom videćete prelepe kuće i okućnice, dvorišta puna automobila i poljoprivredne mehanizacije, gotovo nema dvorišta bez dečje graje.
„Svaka kuća kod nas ima tri, do četiri putnička automobila. Bez poljoprivredne mehanizacije ne bismo mogli da radimo, svi imamo te mašine“ – govore ovi ljudi koje karakterišu višegeneracijske prodice okupljene oko jednog ognjišta, kao tajna uspešnosti.
„Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirala opština VLasotince.Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“
