Imam u komšiliku jednu staricu, baka Stanu. Imala sam razumevanja za nju šta god da uradi ili kaže, smatrala sam da joj godine ne dozvoljavaju da racionalno razmišlja, a nije trebalo.
Da se vratim na početak priče. Umela je baka Stana baš da bude neprijatna na rečima, mnogo puta bez ikakvog povoda a osnova za takve priče gotovo nikada i nije imala. Jednostavno takva žena. Neka drugome bude loše bio je njen moto, a u tome su joj najviše pomagale laži i spletkaranje. Od komšijke do komšijke, da „pomeša reči“, da pronese aber kako je nekoj zagoreo ručak, popadala prašina po stolu ili se loše obukla. Dok je bilo na tom nivou bilo je i podnošljivo, ali znate čoveku nikad dosta, pa bi i još i jače. „Plela“ je ona i po muževima, deci, rođacima pa čak i po slučajnim prolaznicima kroz zgradu u kojoj živimo i sve je radila samo sa jednim ciljem. Da se o njoj priča. Svako naše, nemoj baka Stano, zašto tako baka Stano, dosta je baka Stano, nije pomagalo. Nije razumela ili nije htela da razume nisam sigurna, jer i onda kada više nije imala sa kim da priča i popije kafu nastavljala je sa svojim igrama ali više niko nije obraćao pažnju na nju. Ostala je sama.
Svi su nastavili svoje živote, neki lakše, neki uz malo truda da poprave ono što je ona pokvarila, ali živelo se kao da se mnogo toga godinama unazad nije dešavala baš zbog baka Stane.
Ja sam i tada pokušala da je razumem. Trudila sam se, nalazila opravdanja za sva njena dela i nedela, pozivala je na kafu sa ostalim komšijkama, a onda sam i ja došla na red. Baka Stana ni po babu, ni po stričevima nego pravo po meni i to dovoljno jako da je baš zabolelo.
I znam, mnogi će sada reći da u gotovo svakoj zgradi ili sokaku postoji po neka baka Stana i da treba takve pustiti, ali sve dok puštamo i ćutimo mnogi će, koji ne zaslužuju biti povređeni. U izreku da je ćutanje zlato više ne verujem.
Zato nemam više razumevanja ni za jednu, pa ni ovu baka Stanu. Uz svo dužno poštovanje prema njenim godinama, dosta je njenog bezobrazluka i moje učtivosti i pristojnosti. Moraću da reagujem, ali na moj način – istinom.
Nataša Đorđević
