Roštiljijada bi trebalo da bude mesto na kome se promoviše ono po čemu je Leskovac prepoznatljiv – leskovački roštilj, a pre svega čuvena pljeskavica. Međutim, ove godine među Leskovčanima mnogo više pažnje privlače cene nego sam roštilj.
Pljeskavica koja se u Leskovcu van manifestacije može kupiti za oko 350 dinara, na štandovima tokom Roštiljijade košta 500 dinara. Za mnoge građane to nije mala razlika, već povećanje od gotovo 43 odsto.
Građani koji su nam se javili ne kriju nezadovoljstvo. Kažu da nema mnogo smisla da se tokom manifestacije koja bi trebalo da promoviše leskovački roštilj upravo taj proizvod pretvara u nešto što veliki broj porodica mora dobro da razmisli da li može da priušti.
Iz Turističke organizacije Leskovca, međutim, poručuju da na formiranje cena ne mogu da utiču. Direktorka TOL-a Dijana Ranđelović navodi da je reč o slobodnom tržištu i da se o cenama samostalno dogovaraju vlasnici ugostiteljskih objekata.
Formalno gledano, ugostitelji zaista imaju pravo da formiraju svoje cene. Ali pitanje koje se nameće nije samo da li smeju, već da li je primereno da pljeskavica na manifestaciji koja nosi ime leskovačkog roštilja bude gotovo upola skuplja nego u svakodnevnoj prodaji u gradu.Roštiljijada nije bilo koji ugostiteljski događaj. Ona je jedan od najvažnijih brendova Leskovca i manifestacija koja bi, između ostalog, trebalo da promoviše lokalnu gastronomiju i privuče goste. Zato nije nevažno ni kakvu poruku šalje građanima Leskovca.
Posebno ako se ima u vidu kupovna moć stanovništva i činjenica da je prosečna plata u Leskovcu i Jablaničkom okrugu poslednjih godina najniža ili među najnižim u Srbiji.
U takvom ekonomskom ambijentu, 500 dinara za jednu pljeskavicu nije zanemarljiv izdatak. Pogotovo kada porodica ne dolazi na Roštiljijadu da kupi jednu pljeskavicu, već nekoliko.
Ako TOL zaista nema mogućnost da utiče na cene, možda je vreme da se razmisli o drugačijem modelu za naredne godine. Na primer, o tome da se prilikom zakupa prostora ili definisanja uslova za zakupce predvidi i određena pristupačna cena osnovnog proizvoda koji predstavlja zaštitni znak manifestacije.
Jer slobodno tržište jeste jedno, ali Roštiljijada je ipak javna manifestacija koja se organizuje u gradu i koja treba da bude dostupna i njegovim građanima.
Ne bi trebalo da se dogodi da Leskovčani na sopstvenoj Roštiljijadi budu samo posmatrači – jer im je pljeskavica postala luksuz.
Ako je cilj da se promoviše leskovački roštilj, onda bi valjda trebalo da bude važno da ga mogu priuštiti i oni zbog kojih je taj roštilj decenijama deo identiteta ovog grada.
Na kraju nije problem samo u tome što pljeskavica košta 500 dinara. Problem je kada manifestacija koja treba da promoviše ono što je naše postane preskupa upravo za ljude kojima pripada.
