„Skromno shvatam da smo se profesro Nenad Mihajlović i ja valjano potrudili da prikupimo i obradimo i hronološki postavimo dovoljno građe za suštinsko predstavljanje Božidara Đorđevića Kukara, ali i dali podsticaju za dalja istraživanja koja mogu nadopuniti naše delo.Verovali smo da Božidar mnogosruko zavređuje da bude sačuvan od zaborava i što što se mene tiče zavređuje svaku sekundu mog truda“ – napisano je u predgovoru monografije Božidar Đorđević kukar – Život i sudbina, čija je promocija održana danas u prenunoj sali Narodnog pozorišta u Leskovcu.
„ Ova monografija je zapravo nastavak, moglo bi se tako reći, jedne mnogo slavnije monografije koja se zove „Zlatno doba Leskovca“, s tim štobi ova trebalo da posvedoči o tome da je Leskovac uvek bio bogat preduzetnicima i da su samo društvene okolnosti bile one koje su odlučivale o tome ko će se kada pojaviti. Gospodin Đorđević je veoma slojevita ličnost koja je svojim radom, izvršio demančesterizaciju Leskovca, jer Leskovac nije više bio grad tekstila postao je grad kozmetike i farmacije“ – rekao je Nikola Milićević autor.
Monografija je napisana i objavljena po želji porodice Božidara Đorđevića i njegove žene Katarine.
„Jako sam uzbudjena jer eto poslo mnogo godina na stogodišnjicu tatinog rođenja uspeli smo da izdamo knjigu koja govori o njegovom životu. Život mu nije bio lak.Ovo je bila velika mamina želja i mnogo mi je drago da je mama doživela ovo“ – kaže Dragana Stojanović, ćerka Božidara Kukara.
Ona izražava zadovoljstvo što je zaista ogroman broj ljudi danas bio prisutan na promociji monografije. Kaže da je Božidar Đorđević bio veliki zaljubljenik u Leskovac.
„Putovao je svetom, izvestan broj godina je radio u Moskva ali se uvek vraćao u Leskovac“- kaže Dragana.
Ona nije želela da odgovori na pitanje novinara, da li se je Leskovac njemu odužio kako treba.
„Dete sam privrednika i znam koliko truda i energije, odricanja, požrtvovanja i ljubavi iziskuje vraditi vredno kao što je radio gospodin Božidar Đorđević.Kao gradonačelnik i kao neko ko se izuzetno trudi da nastavi putem koji su zacrtali ljudi poput gosodina Đorđevića moram da naglasim da mi je čast što je Leskoac imao mnoge ljude sa pravom vizijom, mnogo onih od kojih je imalo šta naučiti i danas primeniti“ – rekao je Goran Cvetanović, gradonačelnik Leskovca.
Monografiju „Božidar Đorđević Kukar -život i sudbina“ započeo je pre dvadesetak godina Nenad Mihajlović, a spletom životnih okolnosti završio je Nikola Milićević koji kaže da je dugogodišnjiverni saradnik i večiti đak gospodina Đorđevića.
Božidar Đorđević Kukar je čovek sin velikog industrijalca naklonjen levim idejama, osnivač je gradskog Apotekarskog preduzeća, laboratorije „Hemofarma“ iz koje nastaje „Nevne“ Leskovac, a potom i drugu laboratoriju za prozvodnju lekova i 1953 godine registrovao je Fabriku lekova „Zdravlje“ koja i danas postoji. Božidar Đorđević je u kasnijim periodu osnovao Industriju kalo vina, začina i prehrambenih proizvoda „Radan“ Pečenjeve, a u opštem nedostatku kadrova osnovao Hemisko-tehnološko-tehničku školu čije finasiranje je obezbeđivala Fabrika „Zdravlje“, a koja i danas nosi njegovo ime. Bio je aktivni sportista, planinar, smučar i rezultat toga je osnivanje Planinarsko-smučarskog društva „Kukavica“ koje i danas postoji. Dokumenta govore da je jedan od osnivača Narodnog pozorišta Leskovac.
