Gubitak koncentracije, rasuta pažnja, pojačana nervoza, problem sa snom i sve češći osećaj straha najčešći su problemi koji se javljaju kod mladih od početka pandemije. U savetovalištu za mlade leskovačkog Doma zdravlja, psiholozi često rade sa adolescentima kod kojih je pojačan strah izazvan trenutnom epidemiološkom situacijom.
Kako za STAV ističe Ivana Stanković, psiholog, pored mladih zbunjeni su i roditelji koji neretko u Savetovalište dolaze zajedno sa svojom decom. Ona zaključuje da su to potpuno prirodne reakcije dece u pubertetu na vanredno stanje u kome smo se našli i koje već predugo traje.
„Sve zavisi od porodice i primarna stvar koja određuje stanje mladih je upravo odnos odraslih u porodici prema novonastalom stanju. Deca koja dolaze iz porodica gde je TV stalno uključen i kontinuirano se prati razvoj događaja epidemiološke situacije imaju izraženiji strah i ostale simptome, jer su svakodnevno preplavljeni strahom i zabrinutošću svojih roditelja, baka i deka. Takođe kod svih kod kojih je postojala latentna tenzija koja se, možda ne bi nikada aktivirala da je okruženje stabilno, sada se aktivira i doprinosi pojačanom nemiru kod mladih. Novi uslovi svakodnevnog života, odsustvo iz škole, predug boravak u kući, gubitak redovnog životnog ritma, odsustvo fizičkih aktivnosti, opuštanja i bezbrižnosti, preterana upotreba mobilnog telefona, društvenih mreža i virtuelnog života, odsustvo druženja sa vršnjacima dodatno utiču loše na psihičko stanje mladih“ – objašnjava Ivana Stanković.
Ona ističe da je strah podjednako prisutan kod osnovaca i srednjoškolaca, a ne retko se za pomoć javljaju i studenti.
„U radu sa decom starijom od 12 godina primetno je da starija i zrelija deca lakše prihavataju ovo životno vanredno stanje i bolje prihvataju promenjen način života. Sve što ima veze sa Koronom, predugo traje i za najmlađe , to je, naglašavam, životno izmeštena,vanredna situacija, a na nama odraslima je da „spustimo loptu“, preuzmemo odgovornost i pomognemo svojoj deci da što lakše prevaziđu strahove i strepnje, bez dodatnog indukovanja našim ličnim“ – zaključuje psiholog Ivana Stanković
