Od nepunih 29.000 stanovnika, koliko broji vlasotinačka opština, petina njih ili oko 6000 ljudi već ima neki od kardiovaskularnih problema ili potencijalni rizik za njihov nastanak, pokazuju podaci Doma zdravlja. Kako bi se smanjio porast broja obolelih, godinama se radi na preventivi povećanjem broja pregleda, kao i na stalnoj edukaciji rizičnih grupa. Od početka godine pregledano je oko 4000 takvih pacijenata.
Ove aktivnosti sprovode se u okviru projekta Unapređenje kvaliteta u lečenju kardiovaskularnih bolesti, za koje je Dom zdravlja dobio podršku Ministratsva zdravlja. Deo sredstava dobijenih za realizaciju projekta iskoriščen je za nabavku dva EKG aparata, 13 stonih aparata za merenje pritiska i tri kompjutera sa štampačem.
Na prevenciji i kontroli radi 11 timova lekara. Osim merenja pritiska i EKG nalaza, rade se laboratoriske analize pri čemu se proveravaju parametri kao što su šećer, holesterol i trigliceridi. Projekat realizujemo od decembra i stalno popvećavamo broj urađenih preventivnih pregleda, ali nas je kovid usporio malo tokom proleća. Važno je naglasiti da su ciljne grupe muškarci starosne dobi od 35 do 69 godina i žene starosti od 45 do 69 godina. Podrazumeva se da se svaki dolazak kod lekara odvija uz poštovanje protivepidemijskih mera. Trenutno je epidemiološka situacija relativno mirna u Vlasotincu. Sve aktivnosti za sada se nesmatano odvijaju, a kovid ambulanta je i fizički odvojena od zgrade Doma zdravlja, što naši pacijenti znaju. Takođe, pre ulaska u ustanovu vrši se obavezna trijaža pacijenata– kaže direktor vlasotinačkog Doma zdravlja dr Milena Stanković Mitrović.
Ona apeluje i na mlade starosti od 19 do 34 godine da se takođe jave svom izabranom lekaru na preventivni pregled i da se na taj nači smanji rizik oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti koje danas ne štede ni ovu populaciju, pokazuju globalni podaci. Bolesti srca i krvnih sudova vodeći su uzrok smrti kako u svetu, tako i u Srbiji.
Na preventivni pregled posebno treba da se jave oni koji su u poslenjih godinu dana imali neku od tegoba vezanu za kardiovaskularne bolesti, zatim oni koji imaju genetske predispozicije i probleme sa pritiskom, gojazne osobe, kao i osobe koje imaju loše navike poput konzumiranja cigareta i manjka fizičke aktivnosti. Konstantna izloženost stresu takođe predstavlja veliki rizik za nastanak bolesti, pa samim tim i razlog više da se pacijent javi svom izabranom lekaru.
