Kada je vazduh jako zagađen, kao što je danas slučaj u pojedinim gradovima u Srbiji, treba poštovati preporuke stručnjaka.
Brzo hodanje i trčanje napolju trebalo bi preskočiti.
„Skratiti dužinu i smanjiti intenzitet napornih aktivnosti. Praviti češće pauze u svim aktivnostima u spoljašnjoj sredini“, navodi se u preporuci na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda, posvećenoj kvalitetu vazduha, piše RTS.
Osetljivim kategorijama stanovništva savetuje se da vežbaju u zatvorenom prostoru.
Ne treba otvarati prozor kada je kvalitet vazduha ocenjen sa „zagađen“ ili „jako zagađen“.
Koncentracija zagađujućih materija je najveća u periodu grejne sezone, u večernjim, noćnim i jutarnjim satima.
Tada je poželjno provetriti prostorije nekoliko puta u toku dana, i za to birati periode kada je očekivano koncentracija zagađujućih materija najniža, a to je okvirno između 11 i 15 časova.
Hirurške maske ne pomažu kada je visoka koncentracija PM 2,5 čestica i PM 10 čestica, pa bi trebalo nositi maske za tu namenu.
Pojedina istraživanja ukazuju na zaštitne efekte određene hrane.
Preporuka je da se u zagađenim područjima uzima hrana bogata Be-vitaminima, vitaminima Ce i E, zatim omega-3 masnim kiselinama, što se vezuje sa antioksidativnim i antiinflamatornim svojstvima ovih sastojaka.
I sami doprinosimo zagađenju, zbog načina na koji grejemo stanove ili zato što vozimo automobile. Možemo doprineti smanjenju zagađenja tako što ćemo koristiti gradski prevoz.
Šta su suspendovane čestice – PM
Indeks zagađenosti vazduha formira se na osnovu ispitivanja koncentracije šest glavnih zagađivača: čestica u vazduhu PM 2,5 i PM 10, ugljen-monoksida, sumpor-dioksida, azot-dioksida i ozona u nivou zemlje.
Čestice od 2,5 mikrona (PM 2,5) su najopasnije jer su najmanje.
Nastaju sagorevanjem fosilnih goriva – auspusi automobila, grejanje na drva i ugalj.
Lako prodiru u telo ljudi i, ukoliko se natalože, mogu izazvati kardiovaskularne probleme i probleme disajnih organa.
