U Kulturnom centru Medveđa održano je pesničko veče dvoje rođenih medveđana, koje je životni put odveo daleko od rodnog mesta, Gordane Šolević Subotić i Gorana Palade.
Otvarajući ovaj praznik poezije u Medveđi, direktor Kulturnog centra , Nebojša Jakšić je najpre čestitao praznik nacionalne zastave i godišnjicu proboja Solunskog fronta. Najavljujući kazivanje stihova, predočio je pristnoj publici da se ovaj događaj pripremao poslednjih godinu dana i da je Medveđa ne samo rasadnik umetnika , već i njihovo zborište.
Goran Palada, sada penzioner u Trogiru, kazivao je svoje dve pesme iz zbirke „Sijeme moje duše“ i to „Medveđi“ i „Ostanimo djeca“, koje su na neki način autorova veza sa rodnim zavičajem i njegovim sadašnjim prebivalištem. Pesme odišu dubokom nostalgijom za dečačkim i mladalačkim vremenom , prebrojavaju one kojih više nema, otkrivaju ljubavne jade , prošle ljubavi, neostvarene sne…Palada je govorio i o svom životnom putu od Medveđe, preko Trogira do Novog Zelanda i Australije, o svojim precima koji su po majčinoj linji sa prostora južne Srbije.
Gordana Šolević Subotić je kazivala pesme , kraćeg formata, posvećene Medveđi, svojim precima, braći i naravno ljubavne stihove koje je napisala još u svojoj mladosti. Jednom se pesmom osvrnula na stavralaštvo pesnika Vite Nikolića, čije pesme često čita i na neki način je njegovo stavralaštvo uticalo na njen pesnički opus. Elegantna, nasmejana, inzvarednom dikcijom, blagim glasom kojim kazuje svoje pitke stihove, uzela je pažnju prisutne publike. Na sviralama, tom drevnom instrumentu, Miljan Toković frulaš i guslar iz Retkocera, tihim je tonovima pratio Gordanu upotpunjujući sliku ove neponovljive večeri. Gordanin i Goranov gost večeri bio je pesnik Radosav Doderović iz Marovca koji je pročitao pesmu posvećenu junacima sa Solunskog fronta.
Kulturni centar je kao organizator pesničke večeri upriličio i izložbu starih fotografije Medveđe iz prve polovine XX veka, obrađene i kolorizovane.
