Na dan ubistva premijera Zorana Đinđića pismom sećanja redakciji portala Stav obratio se član Glavnog odbora Demokratske stranke Ivan Krstić.
„Možda smo danas
mogli biti punopravna članica Evropske unije. Možda smo mogli da
pandemiju lečimo na adekvatan način, a ne redovnim pranjem ruku.
Možda smo mogli da živimo u državi u kojoj imamo pravovremene i
istinite informacije i u državi u kojoj novinari mogu da na
profesionalan način da rade svoj posao, i ne samo novinari. Možda
smo mogli da živimo u državi u kojoj možemo da živimo
dostojanstveno baveći se poštenim poslovima. Možda smo mogli da
živimo u državi iz koje ne želimo da pobegnemo.
Možda…
Nakon
2000. godine Srbija se izborila za drugu šansu. Predvodjena Zoranom
Djindjicem Vlada i demokratske snage krenuli su od razvalina koje su
ostavljene nakon ratova, inflacije, mrznje i sveopsteg siromastva.
Vrednosni sistem razoren je i nista nije moglo da predstavlja
nastavak ili da se nasloni na staro, poznato, uhodano. Šansu da bude
država koja se zasniva na vladavini prava, na socijalnoj pravdi i na
poštovanju ljudskih i manjinskih prava Djindjic nije shvatio kao
poklon, vec odgovornost. Delovalo je da smo poodmakli od mraka
devedesetih godina, delovalo je da se mnogo stvari više nikada neće
ponoviti i da ćemo naučiti lekciju.
Poslw brutalnog atentata
na prvog, demokratski izabranog premijera sunovrat je poceo
nezadrziv. Država u kojoj mladi svakodnevno odlaze, u kojoj se
građani zastrašuju, u kojoj i dalje imamo obračune kriminalnih
grupa na ulicama.
Kada je Zoran Đinđić rekao da ćemo
se on i mi videti negde u budućnosti, uverena sam da ovakvu
budućnost nije zamišljao ni u najgorim košmarima.
O Demokratskoj danas…
Šanse postaju
zablude ili nedovršene iluzije kada se prepuste drugima. Demokratska
stranka uprkos svim teškoćama, greškama i nekada nedovoljno glasno
iskazanoj spremnosti i dalje jeste i biće jedina snaga koja se bori
za modernu, razvijenu, evropsku Srbiju!
Demokratska
stranka to može postati samo ako odbaci čekanje koje je gura ka
prolaznosti, bezidejnost, tromosti i unutrašnja previranja koja
slabe vezu sa nasleđem, slabe nas u sadašnjosti, a budućnost ili
samo postojanje već čine neizvesnim. Zoran Đinđic u sukobima nije
birao stranu i nije ih izazavio da bi vladao, nego je njihovim
rešavanjima doprinosio da interesi i konflikti ne budu strane
kompasa“.
