Saune i turska kupatila postaju sve popularniji deo wellness rutine, kako u spa centrima, tako i u savremenim domovima. Međutim, i dalje postoji mnogo zabluda o njihovim efektima i korišćenju.
U ovom tekstu razotkrivamo pet najčešćih mitova i objašnjavamo šta zaista treba da znate pre nego što se prepustite toplini i pari.
1. Više se znojite – više toksina izbacujete
Jedna od najrasprostranjenijih zabluda jeste da obilno znojenje u sauni ili turskom kupatilu automatski znači detoksikaciju organizma. Ova tvrdnja se često prenosi bez razumevanja kako funkcioniše ljudsko telo.
Istina je da se tokom znojenja gubi uglavnom voda i elektroliti, dok je procenat toksina u znoju minimalan. Jetra i bubrezi su organi koji su primarno zaduženi za detoksikaciju – znojne žlezde tu imaju sporednu ulogu.
Znojenje svakako ima svoje benefite, poput poboljšanja cirkulacije, otvaranja pora i osećaja opuštanja, ali ne treba ga izjednačavati s medicinskom detoksikacijom.
Takođe, mnogi zaboravljaju važan korak nakon korišćenja saune ili parnog kupatila – adekvatno tuširanje. U tom kontekstu, kvalitetne tuš kabine igraju ključnu ulogu jer omogućavaju brzo hlađenje tela, zatvaranje pora i uklanjanje ostataka znoja i nečistoća sa kože.
Ako ovu naviku preskočite, efekat tretmana može biti kontraindikovan – naročito kod osoba sa osetljivom kožom ili sklonošću ka iritacijama. Dakle, iako znoj jeste prirodna reakcija organizma na toplotu, njegova uloga u izbacivanju toksina je znatno manja nego što mnogi veruju.
2. Tursko kupatilo i sauna imaju isti efekat
Na prvi pogled može delovati da su sauna i tursko kupatilo samo dva lica iste medalje. Obe opcije uključuju toplotu, relaksaciju i znojenje – ali njihovi fiziološki efekti i principi rada značajno se razlikuju. Sauna koristi suvu toplotu(temperatura često prelazi 80°C), dok tursko kupatilo deluje kroz vlažnu paru (temperatura je niža, ali vlažnost blizu 100%).
Zbog toga, reakcija tela na ove dve vrste toplote nije ista. U sauni dolazi do brzog znojenja i širenja krvnih sudova, što pogoduje osobama koje žele intenzivno opuštanje mišića.
Tursko ili rimsko kupatilo, s druge strane, olakšava disanje, čisti sinuse i hidrira kožu zahvaljujući pari. Pogrešan izbor može dovesti do neprijatnosti – na primer, osobe sa respiratornim problemima bolje reaguju na paru, dok bi im suva toplota mogla smetati.
Dakle, važno je razumeti šta vašem telu više prija i ne posmatrati ova dva rituala kao zamenjiva. Njihova svrha i efekti su komplementarni, ali ne identični.
3. Što duže ostanete, to bolje
Još jedna česta greška jeste verovanje da je duže zadržavanje u sauni ili turskom kupatilu korisnije po zdravlje. Istina je zapravo suprotna – preterano izlaganje visokim temperaturama može dovesti do vrtoglavice, dehidratacije, pa čak i gubitka svesti.
Optimalno vreme za boravak u sauni iznosi od 8 do 15 minuta, dok se u turskom kupatilu možete zadržati nešto duže – do 20 minuta – zahvaljujući nižoj temperaturi.
Važno je slušati signale sopstvenog tela, a ne pratiti mitove. Kada osetite da vam postaje previše toplo, ili počne da vam se vrti u glavi, to je znak da je vreme za pauzu i tuširanje.
Takođe, treba praviti razliku između navike i telesne potrebe. Neki korisnici, posebno početnici, osećaju pritisak da „izdrže više“ kako bi tretman imao efekta, što može biti rizično.
Profesionalni terapeuti preporučuju naizmenične faze zagrevanja i hlađenja – i upravo u toj dinamici se postiže najbolji efekat. Kratko, ali pravilno korišćenje je daleko korisnije od dugotrajnog izlaganja.
4. Možete koristiti saunu ili parno kupatilo i kad god želite
Mnogi ljudi veruju da se sauna ili parno kupatilo mogu koristiti u bilo kom trenutku i bez ograničenja. Međutim, postoji niz stanja kod kojih treba biti oprezan ili u potpunosti izbegavati ove tretmane.
Na primer, osobe sa visokim krvnim pritiskom, srčanim tegobama, epilepsijom ili trudnice treba da se konsultuju s lekarom pre korišćenja bilo kakvog oblika termoterapije.
Pored zdravstvenih stanja, važno je uzeti u obzir i dnevni ritam tela. Korišćenje saune neposredno nakon obroka, tokom dehidratacije, ili pred spavanje može izazvati više štete nego koristi. Umesto toga, najbolji efekti se postižu kada telo nije ni iscrpljeno ni opterećeno varenjem.
Pravilo je jednostavno – sauna i tursko kupatilo nisu “za svaki dan” za svakoga. Za većinu zdravih odraslih osoba, 2–3 puta nedeljno je optimalna učestalost. Sve preko toga može preopteretiti cirkulaciju i izazvati zamor umesto relaksacije.
5. Ne treba vam tuš nakon tretmana
Jedan od najopasnijih mitova, i nažalost, veoma raširen. Verovanje da se nakon saune ili turskog kupatila ne treba tuširati jer “ćete isprati efekat” nema nikakvu medicinsku osnovu. Naprotiv, tuširanje nakon tretmana je ključni deo procedure.
Prvi razlog je higijenski – koža je prepuna znoja, bakterija i toksina iz površinskog sloja koje treba isprati. Drugi razlog je fiziološki – hladniji tuš pomaže telu da se postepeno vrati u normalnu temperaturu i zatvori pore. Treći razlog je osećaj svežine i regeneracije koji je upravo ono što ljudi traže kada se odluče za ovakvu vrstu relaksacije.
Mitovi o saunama i turskim kupatilima mogu vas dovesti u zabludu, a ponekad i ugroziti zdravlje.
Zato je važno razumeti razlike, poštovati granice svog tela i koristiti ove tretmane mudro.
foto:pexels.com
