Posle svega što se nam se desilo danas, ne samo meni nego i ostalim kolegama i koleginicama koje su bile najbrutalnije izvređane, mislim da je krajnje vreme da novinari u Leskovcu zakopaju ratne sekire, ukoliko je to uopšte moguće i da pokažu jednu solidarnost i stanu na put onome što se dešava. Ako se nastavi ovim tempom kojim se krenulo ja se plašim da za dve do tri godine u Leskovcu mediji neće ni postojati, rekao je Dragan Marinković novinar portala Jugmedia nakon što je danas na protestima u centru Leskovca bio fizički napadnut.
Napadi na novinare dok su na radnom zadatku nisu retki a danas je došlo i do ozbiljnog incidenta kada je kolega Dragan Marinković i fizički napadnut od strane srednjoškolaca koji su se okupili na Širokoj Čaršiji kako bi zaustavili Paradu ponosa koje i nije bilo. „Verbalni napadi su konstantni a danas je došlo do takvog napada kakav nije skorije viđen bar ne na Jugu Srbije“ – kaže Marinković.
Ovo nije prvi put da Marinković bude napadnut dok obavlja svoj posao, pre samo godinu dana imao je sličnu neprijatnost koju je prijavio policiji ali se stvar u Tužilaštvu završila na, blago rečeno, čudan način.
„Tužilaštvo je tada donelo odluku da to nije bio fizički napad i da to lice koje me je hvatalo za vrat nije imalo nameru da me ubije i pored toga što mi je upućivalo pretnje da će me ubiti ako budem objavio bilo šta. Možda i takvo nečinjenje nadležnih organa oslobođa one koji misle da treba da se fizički obračunavaju sa novinarima to i rade, što smo videli i danas“ – kaže Marinković.
U prilog ovome podseća da je u poslednjih 15 godina samo jedan sudski spor presuđen u korist novinara koji je napadnut i to onaj koji je dobila koleginica Milica Ivanović novinar Judmedie i dopisnik Bete, kada je bila fizički napadnuta u „Porečju“ u Vučju.
Među kolegama vlada mišljenja da je Dragan Marinković najnapadaniji novinar te na pitanje u kom trenutku on dođe u ovakvu situaciju Marinković kaže:
„Ranije se dešavalo da su to nepoželjna pitanje koja postavljam najpre političarima pa onda i drugima, ali to se promenilo, danas samim tim što si novinar desi se da izazivaš ovakve situacije. Samom pojavom ili ako te ljudi prepoznaju, a živimo u maloj sredini gde se svi znamo, automatski si na neki način obeležena ili nepoželjna ličnost jer stalno u medijima slušamo o tome, a naročito od političara, da su novinari ološi, strani plaćenici, manipulatori, lažovi sve ono što novinari koji zaista obavljaaju svoj posao nisu ali pod uticajem takve retorike običan čovek ne može da stekne drugačiji utisak o novinaru nego da je to neka nečasna profesija, a novinar nečastan čovek i onda dolazi do ovakvih situaija. Stojiš na javnom mestu, na javnom skupu i samo beležiš to što se dešava kako bi to preneo, jer skup jeste bio vredan pažnje, da to onima koji su na skupu zasmeta i da moje koleginice nazivaju k…… a mene zato što sam muško da malo i ćušnu, šutnu“ – kaže Marinković.
Međutim on smatra da je današnji događaj pa i to što se njemu dogodilo posledica manipulacije decom koja su se nalazila na ulici.
„U ovom slučaju su to bila deca, maloletnici, srednjoškolci koje je neko izmanipulisao. Neko je njima izmanipulisao pre vega da ih izvede na ulicu a onda i da urade to što su uradili“.
Ja garantujem da ih roditelji nisu vaspitavali da se tako ponašaju kako su se danas ponašali prema novinarima. Pošto gejeva na ulici nije bilo oni su morali na nekome da iskale svoj bes a na ulicama su bili novinari i policija“ – kaže Marinković.
Mladić koji je nasrnuo na Mrinkovića uhapšen je, a ovaj incident osudila su pojedina novinarska udruženja i političke partije ali to ne zanači da će problemi ove vrste sa kojima se novinari vrlo često susreću prestati.
Prosto ostaje pitanje, da li je moguće da oni koji koji do ušiju i očiju svakog čoveka na ovoj našoj planeti donose informacije svakodnevno, oni koji omogućavaju opštu informisanost, oni koji vrlo često raspliću zamršeno i rešavaju ne rešeno, treba da stradaju samo zato što se neko boji istine koja će biti prenešena.
