Gracioznog hoda, otmenog držanja, sa očima boje safira pojava koju je nemoguće neprimetiti. Takva dostojanstvena nikome nije na smetnji, jer svoj život nosi na svojim nogama onako kako to samo ona ume i ako joj ljubavi i pažnji nikada nije dovoljno. Njeno visočanstvo mačka.
To da su po legendi živele na dvorovima i da im se iskazivalo dužno poštovanje ostaje samo tamo, u legendama. Danas, kao i u mnogim drugim stvarima iskreno poštovanje se ne iskazuje apsolutno nikome. I to je u kontekstu ove priče možda i ne mnogo važno ako se uzme u obzir činjenica da je poštovanje preraslo u mržnju, a mržnja u zlodelo, a zlodelo je da je jedna mačka danas otrovana. Otrovana u onom delu grada gde su se slične stvari dešavale i ranije životinjama, ali epilog prijavljenih slučajava izostajao od realkcije. Danas izostao zbog životinje, hoće li sutra izostati zbog čoveka? Pitanje koje se logično nameće nakon iskustva u kome živog stvora u samrtničkom ropcu, sa penom na ustima i nekontrolisanim trzajima tela unosite u Veterinarsku stanicu molećivo gledajući u veterinara jer je sada sve u njegovim rukama.
Gde smo to otišli kao ljudi, šta je sa empatijom, jesu li nam se srca skamanila u naletu pohelpe ili smo samo postali sitne duše koje gaze sve pred sobom. Šta god da je, nije dobro.
Gaziti sve pred sobom danas je značilo otrovati mačku, sutra već gaziti sve pred sobom je klasična emocinalna glad koja vodi u sunovrat.
Bio NN ili imao svoje ime i prezime nadam se da čita ove redove, da ga je bar malo stid svoje bestidnosti i da će uspeti da pobedi svoje unutrašnje ja i postane makar malo bolji čovek. Pokušao je da ugasi jedan život.
Nataša Đorđević
