Desetodnevnu agoniju, prekinuo je jutros prvi srpski policajac, dodajući fasciklu sa jezivom vešću, prvom Srbinu Srbije. Danka je ubijena. Saopšteno uživo na press konferenciji. Vruća vest, simptomatičan momenat njenog obelodanjivanja. Ipak, nije vest to ko je i kako saopštio vest, vest je da je ova mala napaćena zemlja puna monstruma koji su spremni da urade stvari koji najluđim scenaristima Holivuda ne bi pale na pamet.
“ Dajte mi samo sat vremena sa roditeljima“, “ Majka je monstrum, ne može dete od dve godine da nestane za dva minuta“ , “ Pratite vi majčin telefon, pa ćete da vidite kako je mala Danka prodata“… Ovo su samo neke od izjava samoprozvanih diva i proklete srpske elite.
Za to vreme malu Danku smo izgubili zauvek, još jednom pali na testu ljudskosti i pokazali da smo i kadije i sudije. Da li se srpska elita zapitala kako je sada Dankina majka, da li jedno “ Oprostite, nismo razmišljali, rekli smo ono što ne treba“, može bar malo da popravi stvari? Ne. Jer ta majka, toliko satanizovana sedi i čeka vesti sa deponije.
Oprostite nam, dragi Ilići, nismo znali šta radimo, ne vidimo da smo i mi na nekoj deponiji gde su bačene sve ljudske vrednosti. Oprostite što neki od nas i dalje od smrti vašeg deteta prave senzaciju. Govorili su im, nemojte ljudi, sačekajte, dete od dve godine je u pitanju. Nije pomoglo.
Mala Danka, na Đurđevdan bi napunila dve godine. Oprosti nam anđele.
Zvezdana Pejčić
