Nakon sprovedene sveobuhvatne analize uslova pod kojima banke u Srbiji odobravaju stanovništvu gotovinske, potrošačke i stambene kredite i razmatranja najboljih potencijalnih rešenja, Narodna banka Srbije je naložila bankama koje u okviru svojih aktuelnih ponuda klijentima odobravaju potrošačke i gotovinske kredite u dinarima, kao i stambene kredite, da do 15. septembra 2025. godine svoje aktuelne ponude ažuriraju tako da zaposlenima i penzionerima s redovnim mesečnim primanjima do 100.000 dinara ponude svoje kreditne proizvode pod povoljnijim uslovima, saopšteno je iz Narodne banke Srbije.
NBS se na ovakve mere, kako je saopšteno, u skladu sa svojom regulatornom i supervizorskom funkcijom, odlučila kako bi se kreirao ambijent u kojem određenim kategorijama fizičkih lica krediti više neće biti teško dostupni, odnosno da bi stvorila ambijent u kojem će građani moći da koriste ove bankarske proizvode uz nesmetanu redovnu otplatu kredita, piše eKapija.
„Mere koje donosimo uvek sagledavamo iz tačke opšteg interesa koji je dugoročno održiv, i motiv za svaku našu odluku jeste da olakšamo život i poslovanje svim našim građanima i privredi. Za NBS nezavisnost nikada nije značila izolovanost od države i ekonomske politike države“, izjavila je povodom novih mera NBS guvernerka Jorgovanka Tabaković.
Navedeni kreditni proizvodi pod povoljnijim uslovima biće objavljeni kao posebna ponuda banaka na njihovim internet prezentacijama, a ovim merama biće omogućeno povoljnije zaduživanje za više od 50% zaposlenih i najveći broj penzionera. Ti proizvodi podrazumevaju:
– dinarske potrošačke i gotovinske kredite u iznosu do 1.000.000 dinara;
– dinarske kredite za refinansiranje gotovinskih i potrošačkih kredita u toj banci bez ograničenja iznosa;
– posebne gotovinske kredite do 1.000.000 dinara i kredite za refinansiranje koji se odobravaju penzionerima sa uključenim životnim osiguranjem;
– stambene kredite namenjene kupovini prve stambene nepokretnosti.
Narodna banka Srbije očekuje da nominalne kamatne stope na gotovinske i potrošačke kredite, kao i na kredite za refinansiranje tih kredita, budu za 3 procentna poena niže (s donjom granicom kamatne stope do 7,5%) od prosečnih kamatnih stopa po kojima su banke odobravale ovu vrstu kredita u julu 2025. godine.
NBS očekuje i da za posebne gotovinske kredite i kredite za refinansiranje koji se odobravaju penzionerima sa uključenim životnim osiguranjem nominalne kamatne stope budu za 3 procentna poena niže (s donjom granicom kamatne stope do 10,5%) od prosečne nominalne kamatne stope po kojoj je banka odobravala te gotovinske kredite u julu 2025. godine.
U pogledu stambenih kredita, očekivanje je da nominalna kamatna stopa bude niža do 0,5 procentnih poena od prosečne nominalne kamatne stope po kojoj je konkretna banka odobravala stambene kredite u okviru standardne ponude u julu 2025. godine.
Takođe, očekuje se da se prilikom odobravanja ovih kredita ne naplaćuju naknade za obradu kreditnih zahteva, kao i da krediti budu u ponudi banke najmanje 12 meseci. Činjenica da će ovi krediti biti dostupni u ponudi najmanje 12 meseci pruža građanima više vremena i mogućnosti za planiranje i donošenje odluka, a neplaćanje naknade za obradu kreditnih zahteva smanjuje dodatne troškove, čineći kredite pristupačnijim, navode iz NBS.
Procena Narodne banke Srbije jeste da će ušteda za građane u delu ukupnih gotovinskih i potrošačkih kredita po ovom osnovu u narednih pet godina biti i do 40 milijardi dinara, pri čemu bi ušteda u prvoj godini otplate kredita iznosila i do 12 milijardi dinara. Takođe, rata kredita građana po pojedinačnom gotovinskom kreditu po ovom osnovu bila bi manja i do 16% od standardne ponude nekih banaka, odnosno ušteda za ceo period otplate kredita iznosila bi i preko 200.000 dinara. Pored toga, rata kredita građana po pojedinačnom stambenom kreditu po osnovu niže kamatne stope bila bi manja i do 6% od rate kredita po trenutnoj kamatnoj stopi koje nude neke banke, odnosno za ceo period otplate kredita ušteda bi iznosila i preko 9.000 EUR.
Narodna banka Srbije će pratiti sprovođenje ovih mera i analizirati njihov efekat na bankarski sektor, a ako bude potrebno, revidirati date preporuke, napominje se u saopštenju.
