U vreme pandemije korona virusa devet fantastičnih koncerata, četiri edukativna razgovora sa umetnicima, dve tribine i preko pedeset učesnika mogao bi da bude statistički prikaz ovogodišnjeg LEDAMUSA, ali muzika nije statistika i brojevi već način i stil života te ono što je pružio ovogdišnji LEDAMUS je nešto što je na ponos ne samo organizatoru, već gradu koji ima jedan ovakav prestižni festival.
O LEDAMUSu, Amorozu, umetničkoj muzici i posvećenosti onome što voli za Stav govori Maja Cakić osnivač i umetnički direktor LEDAMUS-a, i jedan od osnivača Kamernog orkestra Amorozo.
Kakav je Vaš lični osećaj nakon završenog LEDAMUS-a, s obzirom na to da znamo u kakvim uslovima je održan?
-Mi smo prezadovoljni i presrećni, kada smo krenuli 7. oktobra stvarno nismo znali da li će svaki sledeći koncert biti otkazan zbog epidemiološke situacije. Izgleda da smo imali sreće i uspeli smo da održimo svih 9 koncerata, četiri razgovora sa umetnicima i dve tribine. Možemo da budemo samo ponosni i srećni.
Da li to znači da je ipak bilo sve kako ste planirali?
– Kao i BEMUS i mi smo ove godine ostali bez gostiju iz inostranstva.Trebalo je da nam gostuje hor moskovkse Patrijaršije i Kemal Gegić, koji živi u Americi, međutim oni nisu mogli da dođu. LEDAMUS je održan sa našim umetnicima i eto festival je i po našem i po mišljenju publike i samih izvođača bio izvanredan ove godine.
Festivali ove vrste u zemlji su BEMUS, NIŠVIL i leskovački LEDAMUS. Vratite nas na početak i podsetite kako je nastao.
– Prvi LEDAMUS je održan 2009. godine i to je bilo vreme kada su nama posle svega što se u zemlji dešavalo opet najavljivali neku veliku ekonomsku krizu, tada smo mi nekako, mogu reći, u inat to uradili. Nismo više imali vremena da čekamo da se neke stvari dogode i odlučili smo da pokrenemo jedan ovakav festival. LIFFE je počeo godinu dana pre, nama se to dopalo. Imamo Muzičku školu koja je centar muzičkog života u gradu i fenomenalne umetnike. Mi smo grad koji je već tada imao Amorozo, Dečji hor Zvezdice, na prvom festivalu smo i Abrašević uključili jer smo mislili da imamo dovoljno našeg programa da uvek održimo festival. I kad je kriza i kad nije. Da predstavimo naše programe i ono što mi ovde radimo, a gosti naravno, su uvek dobrodošli. I krenuli smo, imali smo tada samo goste iz Niša. To se iz godine u godinu menjalo i evo sada smo zaista postali jedan prestižan festival u regionu.
Kako reaguju gosti koji prvi put učestvuju?
– Evo ove godine je Duvački kvintet iz Novog Sada prvi put gostovao i bili su veoma prijatno iznenadjeni, a ono što sve najviše oduševi je publika. Ja ne znam da li smo mi svesni kakva je naša publika, sa koliko pažnje i znanja prati koncerte umetničke muzike i to nam nekako postane jasno kada vidimo koliko su umetnici oduševljeni posle susreta sa našom publikom.
Zaključilo bi se da osluškujete potrebu publike?
– Obavezno su tu naši izvođači, kao što sam rekla. Amorozo, Zvezdice, Libero, obavezno pozovemo Vladimira Miloševića on je ipak najzvučnije ime koje je poteklo iz naše Muzičke škole, on održi koncer i dovede neke svoje prijatelje. Tako smo imali prilike da čujemo Romana Simovića i Stefana Milenkovića, Nemanju Radulovića. Saradnja sa njim nam mnogo znači. Gledamo da budu zastupljeni instrumenti svih odseka koje imamo u Muzičkoj školi. Ove godine smo uveli i program „Razgovor sa umetnicima“, u kojima se razgovaralo o njihovom načinu školovanja o tome kako oni gledaju pedagogiju i ispostavilo se da je to dragoceno i za naše profesore i učenike, to su dragocena iskustva.
Vaše ime postalo je sinonim za Amorozo, činimi se da ovaj razgovor nekako ne bi imao smisla da se ne pomene i Amorozo čiji ste vi jedan od osnivača.
– Šteta je da ne svirate ako ste toliko godine učili da svirate neki instrument. Mi smo uspeli da u saradnji sa maestrom Šerifom Damadžićem osnujemo Amorozo. Ni ja nisam znala da će da opstane tolike godine i da se razvije u jedan zaista ozbiljan Kamerni orkestar, ali nikada odustajanje nije bilo opcija.Toliko je lepo kada sednete za pult i svirate sa svojm kolegama, sa poznatim dirigentima, solistima, prelepo je svirati sa decom, tako da je to nešto što meni pričinjava ogromno zadovoljstvo i pokušavam sve da taj orkestar opstane na našoj sceni.
Koliko je napora i truda potrebno?
– Probe su naporne, ali mi uživamo. Evo na ovom LEDAMUSU smo imali priliku da radimo sa Ksenijom i Tijanom Milošević i to je bilo fantastično iskustvo, uživali smo u svakom trenutku. Sa druge strane imali smo još jedan koncert sa leskovačkim solistima, sa Draganom Lalić i Biljanom Miljković, i gostom iz Beograda Miomirom Simonovićem i to je neprocenjivo iskustvo.
Kakvi su planovi?
– Imamo podmladak, ako to pitate, i ja se nadam da će Amorozo da nastavi da traje jer bilo bi šteta da se tako nešto izgubi.
I za kraj, možete li da kažete da ste život posvetili muzici?
– Naravno. Klasična muzika je izabrala mene, ja sam izabrala klasičnu muziku i to je stvarno moj život.
