Hoćeš – nećeš… Ko te pita? Na ovaj ili onaj način do svakog od nas stignu vesti koje ne želi da čuje ni kao loš vic. Eto, ja danas, u časovima dokolice listajući Instagram, naiđem na vest kako se ona osoba što vikendom ujutru vileni po jednoj TV sa nacionalnom frekvencijom, našla u teškim mukama, da je hospitalizovana, trpi velike bolove, ali se bori kao lavica, ne odustaje i trpeće koliko god je potrebno, jer ona je hrabra.
Kuku meni, pomislih u sebi, jes da ne želim da je vidim ni u noćnoj mori, jes da mi bruka profesiju, jes da sam mnogo puta umalo gađala svoj voljeni TV kad se pojavi… Grešna mi duša, žena u bolovima, setim se svih božjih zapovesti i zamolim sve svete kojih sam se setila da mi oproste grehe moje… Kad ono… Zlo i naopako ! Gospođa otišla da poveća grudi, silikone da metne, kao što je sama napisala, da bude za prsa ispred svih !?!
Praštajte Sveti što sam vas uznemirila molitvama! Onaj ljudski oblik je danas glavna vest u Srbiji. Njeno poprsje je događaj od nacionalnog značaja, slike izmučene gospođetine pod kompletnom šminkom i frizurom na svim portalima čak i na nekim ( tzv ) Televizijama.
Danas je nekoj ženi odsečena dojka zbog kancera, danas ona možda dobija morfijum da bi mogla da preživi bol, danas su nekom amputirali ruku ili nogu. Danas mnogo malih ali bitnih mikrokosmosa u Srbiji prolazi kroz pakao i trpi jezive bolove, bez šminke, frizure, mnogi od njih u nemaštini. A sa društvenih mreža jedan ljudski oblik vapi za pažnjom, empatijom i ima tužno lice jer je htela da ima big bubis… Pa htela si, ćuti i trpi, tvoje telo tvoja stvar, tvoja odluka.
Ne znam gde ćemo završiti kao ljudi, stvarno. Znam da me ovo stvorenje demantovalo svaki put kada sam pomislila da smo kao društvo, pre svega u segmentu medija dotakli dno.
Želim da verujem da nove grudi nekoga ko je kompromitovao jednu časnu profesiju neće otići dalje od osećanja ličnog zadovoljstva. Svega je mnogo i svega je previše. Ne želim da verujem da je moja Srbija sažaljeva i pati sa njom. Želim da moja Srbija nju i njoj slične pošalje na kolektivnu terapiju. Želim da opet dođe vreme kada će narod istinski poštovati novinarsku branšu a ne da bulji u dvorske lude.
Svi Sveti, evo sad vas ozbiljno molim. Hvala.
Zvezdana Pejčić
