Već nekoliko dana društvenim mrežama kruži informacija o tome da će novi logo Putevi Srbije platiti pet miliona dinara. Ljudi začuđeni, ljuti, besni, negoduju zbog ovakvog nedomaćinskog ponašanja predstavnika javnih preduzeća, koji uzgred budi rečeno, žive od para građana ove zemlje (uf kakva izlizana fraza). Kod mene ova informacija izaziva potpuno drugačije osećanje, kad god pročitam naslov setim se nedavnog događaja i kiselo nasmejem. Ne zato što me ovakve vesti ne dotiču ili vesele, već zato što gotovo vidim kako je do ovoga došlo. Ne tako davno prisustvovala sam ugovaranju posla za „nije bitno koliko para“ samo da „značka“ sa tvrdim Č, bude najbolja.
Jedna od uspešnijih privatnih firmi, moram da napomenem domaćih, u mestu u kome živim, odlučila je da u skladu sa aktuelnom situacijom i činjenicom da je „korona naterala sve da se prikače na internet“, napravi svoj veb sajt i uradi „najbolji“ dizajn. Razgovor dvoje poslovnih ljudi, vlasnika firme i veb dizajnera, ličio je na ozbiljan poslovni razgovor do momenta kad je dizajner pomenuo da firma mora da ima kvalitetan logo, jer je to ono po čemu će se firma od ovog momenta pa dok bude postojala prepoznavati. Vlasnik je na trenutak delovao uvređeno, preko čela kao da je prelazio titl „po meni se firma poznaje“, ali je nakon detaljnog i strpljivog obrazloženja, već poprilično iscrpljenog dizajnera, shvatio. Uz široki osmeh i vidno ozaren vlasnik je gotovo uzviknuo – „značka, treba da imam značku, pa dobro“, složio se i vratio u stolicu kao da je zbog činjenice da mu „značka“ neće uzeti zavidnu poziciju rešio najveći životni problem. Kao što predpostavljate cena nije bila važna – „piši kolko pišeš, sve ću da platim“. I platio je, ali daleko manje od pet miliona koliko će to jednim potpisom uraditi neko iz Puteva Srbije, da bi, po ko zna čijem nalogu, zadržao svoju poziciju uradivši „posao“ do kraja.
Slažem se, treba ići u korak sa vremenom, učiti, modernizovati se. Jedino tako će „značka“ ipak postati logo. Možda i Putevi Srbije treba da redizajniraju svoj, ali pet miliona je zaista previše.
Naataša Đorđević
