Tim 42 je tokom marta i aprila na teritoriji Leskovca sprove istraživanje Mladi i životna sredina. Cilj istraživanja je da ispita stavove i mišljenja mladih iz Leskovca (uzrasta od 15 do 30 godina) na temu životne sredine u lokalnoj zajednici.
Rezultati istraživanja ukazuju na značajan nedostatak informacija o stanju životne sredine u Leskovcu i neadekvatnoj ulozi mladih u njenoj zaštiti.
Glavni problem koji zabrinjava mlade u Leskovcu je zagađenje vazduha (69%), a ostale teme su značajno manje zastupljene.
Kada je u pitanju informisanost mladih o životnoj sredini, rezultati su zabrinjavajući:
• 90% mladih smatra da ne dobija dovoljno informacija o stanju životne sredine u Leskovcu.
• 56% mladih nikada nije učestvovalo u edukacijama o životnoj sredini.
Zagađenje vazduha je prepoznato kao jedan od ključnih problema u Leskovcu, pa je istraživanje obuhvatilo i pitanje tome gde se mladi informišu o kvalitetu vazduha. Najčešći izvori informisanja mladih su:
• Mobilne aplikacije (npr. xEco, AirCare) – 34%
• Lokalni portali – 29%
• Stranice udruženja građana – 12%
Najmanji procenat mladih koristi zvanične izvore institucija za informisanje o kvalitetu vazduha. Sajt grada Leskovca kao izvor koristi tek 1% ispitanika/ca, a sajt Agencije za zaštitu životne sredine 2%. 1% mladih informiše se putem podataka sa privatnih merača kvaliteta vazduha.
4 od 5 mladih osoba u Leskovcu zabrinuto je za svoje zdravlje zbog ugrožene životne sredine u Leskovcu. Većina mladih ispitanika (čak 94%) smatra da nadležni ne čine dovoljno da reše probleme u oblasti životne sredine i zaštite zdravlje građana.
Kada je u pitanju učešće mladih u procesima donošenja odluka koje se tiču zaštite životne sredine, samo 7% mladih je imalo priliku da učestvuje. Skoro dve trećine ispitanika navodi da nisu informisani o prilikama za uključivanje, dok svaka četvrta mlada osoba smatra da njeno mišljenje neće biti uvaženo od strane donosioca odluka.
Fokus grupe su ukazale na nedostatak institucionalne podrške i poverenja, što je dodatno pogoršano lošim i nepravovremenim izvorima informacija. Mladi najčešće koriste društvene mreže i specijalizovane aplikacije, dok se zvanični izvori, kao što su sajtovi gradskih institucija, slabo koriste.
Zaključci iz obe fokus grupe ukazuju na to da mladi u Leskovcu prepoznaju problem zagađenja, ali smatraju da su individualni napori često beskorisni bez adekvatne podrške institucija.
Takođe, postoji jasan apel za većim uključivanjem mladih u procese donošenja odluka, boljim informisanjem i edukacijom kroz kreativne, interaktivne metode koje bi ih motivisale na aktivno učešće u rešavanju ekološkihproblema. Mladi u Leskovcu izražavaju sumnju u transparentnost i suštinsko uključivanje u procese donošenjaodluka, verujući da će biti izmanipulisani ili da njihovi stavovi neće biti zaista uvaženi.
