„Da nije bilo Leskovačke škole stripa, srpski strip bi bio manje jak i uticajan, manje privlačan. A i samo Udruženje stripskih umetnika Srbije, USUS, kao drugo najveće udruženje kontinenta, ne bi imalo toliku snagu sa svojih 300 stripskih Spartanaca i Spartanki, mnogih iz Jablaničkog okruga.“

–Počećemo razgovor sa poslednjim uspehom. Ovogodišnja Balkanska smotra bila je izuzetna, kakav je Vaš utisak?

Ovogodišnja Balkanska smotra Strip autora okupila najbeći broj učesnika, njih 3017 iz 67 zemalja sa šest kontinenata, 25 dešavanja, 4 izložbe i po svim tim paramaterima smo otišli stepenik više u prilog čemu govori i to da nam je bio predstavnik ambasade Belgije Hun Adam. To je prvi put da je neki ambasador otvorio festival stripa u Srbiji i to je nešto što ćemo svakako uvrstiti u naš kalendar uspeha.

– Za one koji ne poznaju ovu umetnost, šta je smotra stripa?

Ovaj festival nastao je 1997. godine, do tada je u Srbiji postojao samo Festival u Zaječeru i on je bio namenjen odraslim stip autorima. Mi smo u to vreme imali Školu stripa koju su 1995. g. pokrenuli Nikola Mitrović-Kokan i Mija Kulić, ja sam bio polaznik te škole koji je sa ostalima o tom festivalu samo mogao da sanja. Tada sam došao na ideju koju je podržala tadašnja direktorka Doma kluture, Olgica Petrović, da napravimo Festival za mlade autore jer to u tom trenutku nije postojalo u Srbiji. Tako smo napravili najpre Smotru Škola stripa Srbije, a to je kasnije preraslo u Smotru mladih autora Srbije i nakon nekoliko godina u Balskansku smotru, to je bio put razvoja. Sada smotru organizujemo Miloš Cvetković , Ivan Stojanović Fiki i ja iz Kokanove škole i priključio nam se je naš polaznik Marko Stojanović.

– Koliko ste ponosni na ovaj uspeh?

Teško je u suštini. Ova smotra svake godine sve više i više raste, za nas bi bilo bolje da ne raste ali zaista ima interesovanja. Prošle godine nam je recimo došao čovek iz Njujorka, ove godine je hteo da dođe čovek iz Konga, nije zbog problema u proceduri pri dolasku otuda. Nas je malo, rastrzani smo a i godinama se umorite. Tada se dese stvari koje vraćaju snagu. Evo samo što je smotra završena javljaju nam se ljudi iz Grčke, oduševljeni svime i kažu da jedva čekaju narednu godinu.

DEVETA UMETNOST

– Šta je za vas strip? Ljubav prema izmišljenim junacima ili umetnost?

Strip je zvanično deveta umetnost i ako nam to akademski slikari osporavaju. U stripu vi ne možete da blefirate nikoga. Tu nema „Ja crtam kako osećam“  u stripu sve mora da bude kako treba on mora da ispriča priču i tekstom i slikom. Strip je odličan mediji da se vi izrazite, da ispričate svoje priče, ja volim da ispričam priču.

– Ko su junaci Vaših stripova, imaginarni likovi ili ljudi iz života?

Malo sam radio taj tzv. angažovani strip za satirični časopis „Bager“. Počeo sam kao crtač i prešao u scenariste. Već dvadeset godina sam scentarista, uvek sam imao mnogo ideja, ljudi oko mene nisu. Mislio sam da nikada ne mogu da budem vrhunski crtač, da, mogu da crtam stripove ali ne vrhunske, znao sam da mogu da budem dobar scenarista i eto neki parametri pokazuju da nisam pogrešio i baš mi je drago.

– Čini mi se baš puno rada stoji iza Vas?

Uvek sam se trudio da budem profesionalac. Eto pored angažovanih stripova koje sam pomenuo, radio sam i udžbenik za ronjenje kroz strip, i dan dans radim za dečje časopise. Radio sam za „Vitez“, za banjalučki „Ježurko“. Radio sam istorijske junake u stripu „Do pakla i nazad“, kao scenarista morate da budete profesionalac. Kakav je zadatak takav je, radite sve žanrove i sve pristupe.

– Postali ste selektor Srpskog stripa.

Pokrenut je jedan projekat koji se pre pet, šest godina stvorio ovde na Balkansoj smotri. Čeoni ljudi Bugarskog i Rumunskog stripa su se u Leskovcu upozali i uspostavila se saradnja. Ove godine kad sam gostovao u Rumuniji u Sibinju, napravili su dešavanje koje se zove Podunavski strip. Njihova ideja je da se sledeće godine u Sofiji napravi manifestacija u kojoj će učestvovati Stipovi iz svih zemalja kroz koje protiče Dunav. Ja sam izabran za selektora u Srbiji, što znači da će stripovi koje ja izaberem učestvovait na toj manifestaciji. To je za mene velika čast.

STRIP JE NAČIN IZRAŽAVANJA

–  Da li deca u Leskovcu imaju talenat za strip?

Apsolutno. U prvoj generaciji bilo je nas 63-oje, što je za grad ove veličine zaista mnogo jer u to vreme škola u Beogradu imala je tridesetak polaznika. Kad radite sa decom morate im prvo dati osnove crtanja, strip je nadogradnja. Kod nas dolaze ne samo deca koja vole strip već i ona koja vole animirani film, kompjuterske igra i tu stiču prva znanja. Neki od njih prihvate strip kao način izražavanja. Pamtim moje učenike iz prve generacije, pre osamnaest godina. Mnogo dece je prošlo kroz Školu stripa. Svi su dobri i uspešni ljudi, medju ima doktora nauka, vrhunskih arhitekata, uspešnih tatu crtača. Svako od njih mi je bitan i svakog od njih pamtim.

– Na početku razgovora rekli ste „ne znam do kad ću moci sve ovo“ iz žara sa kojim pričate čini mi se da ćete još dugo moći, grešim li?

Zaista sve ovo volim, ali niko ne radi ovo što ja radim. Ima ljud koji organizuju Festivale ali ne pišu stripove, ima onih koji pišu stripove ali ti ljudi nisu urednici, urednici ne izdaju knjige ja radim sve paraleleno. Razgranao sam se jer se vodim parolom „Bolje da radim za džabe nego da sedim za džabe“. Zbog tolikog angažovanja tripi moja porodica, ali ja ne mogu da zatvorim vrata škole toj deci kojoj je to potrebno kao što je nekada meni bilo.

– Imate li podršku Grada za sve što radite?

Iskreno Grad nas podrži kroz projekat za Smotru. Ministarstvo nas nikada nije podržalo. U zemljama u okruženju, Bugarskoj, Rumuniji, Drnoj Gori, Hrvatskoj i da ne nabrajam njihova Ministarstva su pokrovitelji Strip manifestacija. Naša zemlja ne ceni Strip i ako imamo najviše uspeha od svih zemalja u okruženju. Srbija ima 60-tak strip autora koji objavljuju za najveće Francuske, Italijanske, Američke izdavače koji su zaista imena u ovoj oblasti. Kada se pojeve da potpisuju stripove budu neviđeni redovi. Eto sem Kusturice ja ne znam našeg umetnika koji ima takav tretman i podršku u inostranstvu kao pomenuti strip autri a država to ne prepoznaje. Ministarstvo kulture je prošle godine radilo istraživanje o kulturnim dešavanjima po gradovima Srbije. Rekli su nam da je istraživanje pokazlo je ono što Leskovac izdvaja u ovoj oblasti u odnosu druge gradove je upravo Strip.

Piše: Nataša Đorđević