Reprezentacija Srbije na Mundobasketu u dalekoj Aziji ostavlja neizbrisiv trag zahvaljujući svojoj jedinstvenoj zajedničkoj snazi, doslednosti i timskom duhu. Bez obzira na ishod u nastavku takmičenja, jedna stvar je sigurna – ova ekipa će nastaviti da predstavlja svoju zemlju sa strašću i ponosom.
Srbija je do sada ostvarila sjajne rezultate, pravdajući očekivanja svojih navijača. Plasman u polufinale je postignut bez mnogo muka. Kina, Portoriko i Južni Sudan redom su se suočili s nepobedivom snagom Srbije, s razlikom u proseku od čak 30 poena. Ovo je postignuto čak i uz nekoliko povreda i odmora igrača iz predostrožnosti, kao i jednu ozbiljniju povredu koja nas je nažalost zadesila.Jedna loša četvrtina bila je uzrok poraza na početku druge faze protiv Italije, ali reprezentacija Srbije se brzo povratila iz svoje nepažnje i ponovno dominirala, ovoga puta protiv Dominikanske Republike.
A onda je došao četvrtfinale, meč o kojem su svi razmišljali i očekivali neizvesnost. Međutim, umesto toga, reprezentacija Srbije je prikazala apsolutnu dominaciju u svim aspektima igre. Svaki pojedinac u reprezentaciji Srbije na Mundobasketu je blistao, ispunjavajući svoje uloge do kraja i s poštovanjem, a čini se da i sam Kari Pešić proživljava svoju drugu mladost. Bogdan Bogdanović je bio neosporni lider ekipe na terenu, a Kari Pešić dirigent sa kupe. Njegovi savršeno osmišljeni napadi čine da gotovo svaki napad izgleda kao da imamo otvoren šut ili čak zicer. Odlična sinergija među igračima i poštovanje taktičkih instrukcija su bili ključ uspeha. I kada smo gubili i kada smo vodili nedostižno, oseća se da svako radi za svakoga, kako na terenu tako i na klupi. Svaki gledalac pored TV-a osetio je jaku emociju i povezanost među igračima, i to je ono što nas čini najviše ponosnim, više i od samog rezultata.
ZAJEDNIŠTVO, JEDINSTVO, TIM!
Kanada je po meni prvi favorit za osvajanje zlata, od trenutka kada je objavljen njihov roster za Mundobasket. Imaju sjajne atlete i neverovatno dobru odbranu sa nekoliko elitnih defanzivaca poput Dylona Brooksa i Luguenta Dorta, kao i ogromno NBA iskustvo. Baš ta odbrana ih izdvaja od Amerikanaca, koji je nemaju na tom nivou, i zato ih stavljamo na prvo mesto.
Da li i Srbija može protiv njih? Može, naravno. Shai Gilgeous-Alexander je motor ove ekipe, i ako se usmeri odbrana na njega, te odigra odbrana koja će usmeravati loptu u drugom pravcu, to može doneti odlične rezultate. Pogotovo jer R.J. Barrett često zna da uđe u serije promašaja. Veliki izazov će biti sačuvati veterana Kellyja Olynika, koji ima odličnu NBA karijeru i jaku ruku, te nezgodnu konstituciju za čuvanje šuta.
Što se tiče napada, brza tranzicija lopte sa dosta „pick and roll“ akcija, koje Olynik i Dwight Powell ne mogu pratiti, čini se kao dobar plan. Iz toga se možemo takođe oslanjati na šut za tri poena, koji nam na ovom prvenstvu sjajno ide – blizu 40%, ili otvarati prodore brzom Aleksi Avramoviću ili ubacivanjima iza leđa naših krilnih igrača.
Aleksandar Stojiljković
