Tišina. Njih devetorica na bini i publika putuje kroz vreme. Sat vremena prođe za tren. Libero. Leskovčani kažu ponos grada, a oni skromno odgovaraju „Mi samo volimo da pevamo“ i pevaju već devet godina. Za deceniju postojanja najvljuju veliki koncert i još po koje iznenađenje koje ne bi da otkriju a ne treba na tome ni insistirati jer izenenađenje koje Libero sprema treba čekati. A kako je sve počelo i šta radi Libero, skromno govori umetnički rukovodilac Miroljub Cvetković.
– Kako je nastao Libero?
Kad smo bili studenti, Oliver Katić iz Niša ( učesnik Evrovizije) i je sedimo u studenskom klubu, ja naravno pevuštim a inače pevao sam u svim horovima i on je znao koliko ja to volim, kaže „ Što ti ne bi napravio mušku vokalnu grupu, toga ovde nema“. Nakon godinu dana od tog razgovora smo završili fakultet i nekako bas tada nastala je vokalna muška grupa u Nišu „ Konstntinovci“. Ne želim da kažem da su nam ukrali ideju ali sam nekako tada znao da moram nešto da uradim. Tada je nastao kvartet Libero.
– I, kako je išlo dalje ?
Kako je vreme prolazilo i mi smo se menjali, napredovali smo puno. Nastali smo kao kvartet, to je bila neka lagana priča, počeli smo da radimo to što volimo „ a capella“ pevanje. Vremenom smo shvatili da nam treba podrška u povećanju broja glasova, osmorica bi bila prava stvar. Nije bilo lako okupiti ljude, znate tu nema materijalne koristi.
– Ipak ste se okupili i publika vas zaista voli
Izgleda da je repertoar koji sada imamo i koji i dalje širimo a koji je raznovrsniji ljudima prija i nekako nas sve više vole. Mislim na ove moderne obrade This love, Pritty woman i pesme ostalih popularanih izvođača. To je bilo nešto što su ljudi od nas i očekivali. Iskreno, ja sam baš oko toga bio jako skeptičan iz razloga št nama baš leži tradiocionalna duhovna muzika, medjutim kao što ste videli na koncertu ljudi vole i ovo da čuju.
– Zašto Libero, koja je simbolika?
Nema simbolike. Nećeš verovati sasvim slučajno Libero. Nas nekoliko se vozimo kolima, pričamo o formiranju grupe, na radiju Željko Joksimović peva Libero i mi nekako pomislimo isto, Libero fenomalno ime za naš sastav. Libero kao termin slobodno u muzici, to je to.
– Ko bira repertoar i kako odlučujete o obradama?
Mi se dogovoarama, ja onda tražim note, raspisujem sada mi u tome pomaže najmlađi član naše grupe Andreja Anrejević u suštini trudimo se da svako da neki doprinos.Trudimo se da reportar bude Internacionalni, puno je žanrova na koje treba da odgovorimo. Suština je da ne možete ovo da radite ako ne volite pevanje. Mi volimo i zaista se trudimo da svaki put maksimalno uvežbani izađemo pred publiku. Tada uživa publika a uživamo i mi.
– Imate brojna priznanje sa raznih Festivala?
Naša kultura i tradicija je drugačija i ljudi baš dobro reaguju naročito na našu tradiocionalnu muziku. Naravno ponosni smo i na nagrade koje dobijamo ali uvek smo emotivniji na reakciju ljudi.
– Da, zovu nas sa svih strana i mi idemo. Gde god da smo otišli nailizili smo na dobar prijem. Odemo na Festivale gde nije bilo ni jednog predstavnika iz regiona, kao 2014.g. u Barseloni.
MI SAMO VOLIMO DA PEVAMO
– Čula sam i nekom neformalnom razgovoru da ste na ulici u Barseloni pokupili sve simpatije prolaznika. Šta se tu dešavalo? Što na ulici?
Da, volimo mi to. Šetamo gradom, učini nam se da je prostor dobar, da ima dobru akustiku, stanemo i zapevamo. Nijo to bilo samo u Barseloni. Eto u Italiji u Reminiju smo naišli možda na najveće oduševljenje. Ljudi su vidno bili oduševljeni onim što radimo. A mi samo volimo da pevamo. Interesanto je bilo i u Pragu. Slušao nas neki Kinez koji je insitirao da nas odmah vodi u Kinu. Nije jednostavno otići tamo, ali razmišljamo mi o tome, možda nam i uspe.
– Mogli smo ovaj intervju da zakažemo recimo u centru grada pa da zapevate i za Leskovčane to do sada niste uradili, jel?
Ja bih svaki dan pevao, meni je to fenomalno, zapevaćemo naravno.
– Šta radite sada, gde su vam sledeći nastupi?
Sada nas očekuje Perast, Međunarodni festival klapa spremili smo tri kompozicije, jednu nam je pokloni Duško Tambača iz Splita koji je njihov čuveni aranžer klapskih kompozicija, tamo dolaze najbolje Klape, ne očeujemo mnogo ali čast je pojaviti se tamo, potom imamo dva koncerta u Berlinu pa posle videćemo.
Piše: Nataša Đorđević
Ipak postoje ljudi koji vole prave vrednosti samo nažalost nisu u prvom planu i teško se bore sa kičom i šundom, momci ne odustajte, znam da nije lako, zato još više vredite, sve najbolje.
Dobar intervju, baš sam se pitao odakle ideja, svaka čast.
Комши све похвале, уживао сам у емоцији које су са слајдовима, допрле до срца.Мислим да би по нека тачка са плесним перформансима за телевизије и публику био потпун ужитак, мада је и овако космички савршено!?
Odličan intervju, držimo palčeve za Perast, samo napred.
I treba da pevate.