Meseci koji su za nama za ljubitelje pozorišne umetnosti bili su i te kako teški. Može se reći podjednako teški, i za one kojima pozorišne daske život znače i za leskovačku publiku koja je neskromno uvek govorila da naše pozorište i njegovi akteri mogu u svakom trenutku da stanu rame uz rame sa brojnim „velikim „ imenima srpskog teatra. I tu negde između tišine u pozorišnoj sali i ostajanja kod kuće, u vreme kada smo navikli da sa nestrpljenjem očekujemo premijeru ili ponovno izvođenje nekog komada, Maja Jovanović, glumica Narodnog pozorišta Leskovac, rešila je da prekine tišinu.
Učinila je to preko društvenih mreža, snimajući monologe, govoreći stihove čuvenih pesnika i pevajući poznate pesme iz pozorišnih predstava. Kaže, ova nesreća koja nas je sve dotakla, za nju je bila izazov.
„Scena je za mene mesto gde igram i živim živote, ali u vreme korone, ta scena, na koju nisam mogla da stanem i pogledam u publiku, za mene je postala izazov. Izazov da probudim likove i kreativnost u sebi koju negujem. Snimke radim da izrazim svoje emocije i prenesem poruku publici, ljudima. Da ih kroz komediju nasmejem, a kroz dramu da ih opomenem. Dakle, za mene je Korona naslov komada, a ja u tom komadu igram više uloga“ – kaže glumica Maja Jovanović.
Pandemija nije samo zatorila vrata pozorištima. Zatvorila je i mnoga domaćinska vrata, ljudi su se udaljili, bili jako uplašeni, počeli da se otuđuju.I tu situaciju Maja je doživela kao izazov.
„Svoje likove koje već igram, na primer, Milosiju, oživela sam u marketima, apoteci, na pijaci. Tako sam, uslovno rečeno naterala ljude da upoznaju i mene kao glumicu. Kao čoveka već jesu. U trenucima kada se gube ljudski životi, pokušavam da zamišljene i tužne probudim, da im dam nadu i veru“ – objašnjava Maja.
Svaka predstava nosi svoj pečat, svoju poruku. U ovom trenutku, kako kaže Maja, predstava u kojoj igra „Ako se probudim ili kao da je važno“, ima najjaču poruku koja bi trebalo sve nas da probudi.
„U toj predstzvi govorimo o odnosima u životu, porodici, o umiranju…. Pomislim po nekad – Bože, predstava je kao pisana za ovaj trenutak. Mislim da je došlo krajnje vreme da shvatimo da je ljubav u životu najvažnija. Ako nje nema i mi nestajemo brzo.Takođe moramo da naučimo da imamo beskompromisnu predanost u prijateljstvima, saosećanje za druge i konačno shvatimo da zrno razumevanja i poštovanje mogu da nas učine boljim ljudima a svet boljim mestim za život. Ne bogatsvo, sujeta, neljubaznost, bahatost i nerazumavanje. Sve je to prolazno“ – zaklučuje Maja.
„Da li nam je Korona došla kao opomena, da zastanemo, zapitamo se ili jednostavno napravimo pauzu od besmislenog trčanja za sitnim uspesima? Verovatno. Da li ćemo shvatiti, posle Korone, koliko ima ljudi ili neljudi? Moguće..ne znam… Jedino u šta sam kao umetnik sigurna, to je da i nakon odigranih pemijera u pozorištu, a bilo ih je preko 70,više ih i ne brojim,ja još uvek tragam.Želim da saznam ko smo, ko sam, i koliko je umetnost kao dar, bila lekovita za moje srce i srca ljudi koji uzivaju u mojim rolama“, zaključuje ova leskovačka glumica i uz konstataciju da žuri na put, a da će kada stigne gde je naumila prvo što uradi biti da snimi još jednu pesmu sa porukom, pozdravlja nas uz molbu da ne zaboravimo da budemo dobri ljudi i u teškim vremenima.
