Optimalni rok za setvu ozimih strnina uveliko teče , a da gotovo setva nije ni otpočela. Na teritoriji Jablaničkog okruga planira se setva ozimih strnina na oko 17.000 ha. Za sada je pšenica zasejana na svega 2-3% planiranih površina. Nakon poslednjih padavina vlage u zemljištu ima dovoljno i treba iskoristiti prvu priliku kada se zemljište prosuši i stvore uslovi za pripremu zemljišta treba početi sa obradom zemljišta i setvom pšenice.
„Svako zakašnjenje u setvi rezultira smanjenjem prinosa. Sa kašnjenjem u setvi skraćuje se period između nicanja i početka bokorenja, bokorenje se smanjuje i prolongira za proleće što nije poželjno jer se smanjuju mogućnosti postizanja visokih prinosa. Oktobarska setva bitna je jer je poželjno da pšenica uđe u zimu u fenofazi bokorenja u kojoj je pšenica najtolerantnija na niske temperature. Ipak višegodišnje iskustvo pokazuje da je setva do 20. novembra često praćena postizanjem dobrih rezultata prinosa . S obzirom na to da će većina radova u polju biti obavljena, mnogi proizvođači se nadaju da će upravo u ovom periodu obaviti setvu ozimih strnina. Predkultura pšenici na našem području najčešće je kukuruz koji kod velikog broja proizvođača još uvek nije ubran, tako da je procena da se sa setvom ozimih strnina ne može krenuti pre kaja oktobra i polovine novembra “ objašnjava za STAV Jelena Stojiljković savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivredne savetodavne stručne službe Leskovac.
Ona dodaje i da je kasna setva ječma rizična, jer je ječam nešto osetljiviji na niske temperature od pšenice i tritikalea. Ipak potrebe za ječmom kao kvalitetne sirovine za stočnu hranu su velike je setva ove kulture neizbežna i pored toga što će kasniti. Setvu ječma van optimalnog roka treba da prati povećanje setvene norme za 10-15%.
„U zakasnelim rokovima setve preporuka je da u setvenoj strukturi pšenice uvrste proizvođači rane i srednje rane sorte pšenica koje će imati manji pad prinosa od kasnijih sorti pri setvi u kasnijim rokovima . Đubrenje mineralnim đubrivima je od velikog značaja za uspešnu proizvodnju strnina. Dobra obezbeđenost fosforom i kalijumom pozitivno utiču na razvoj biljaka i omogućavaju biljci da se izbori sa spoljašnjim faktorima tokom perioda vegetacije. Preporučljivo je đubrenje obaviti na osnovu rezultata agrohemijske analize zemljišta i otpornosti sorte na poleganje “ kaže Jelena Stojiljković.
Pšenica ima jako izražene potrebe za fosforom u početnim fazama (prvih 5-6 nedelja) i jako je bitno startno đubrenje što se dalje odražava na ukorenjavanje i bokorenje useva. Sve informacije i saveteo tome koju vrstu pšenice treba zasejati na određenoj parceli i koja mineralna đubriva treba upotrebiti, ratari mogu da dobiju od stručnjaka leskovačke Poljoprivredne savetodavne stručne slućbe.
