U vremenu u kojem je digitalna stvarnost postala svakodnevica, pojam pismenosti se više ne odnosi isključivo na sposobnost čitanja i pisanja. Danas, biti pismen znači znati kako funkcioniše svet ekrana – znati prepoznati izvor informacije, razlikovati pouzdano od lažnog, razumeti algoritme i umeti koristiti alate koji oblikuju digitalno društvo. Digitalno opismenjavanje je postalo ključna kompetencija 21. veka, a ono se više ne uči isključivo u školi, već i kroz praksu, iskustvo, greške – i svakodnevno kretanje kroz online prostor.
Ali kako to izgleda u praksi? Da li se pod digitalnom pismenošću podrazumeva samo poznavanje Worda i Excela? Da li je dovoljno znati otvoriti mejl i poslati poruku na WhatsApp? Ili je digitalna pismenost danas mnogo širi, kompleksniji i suptilniji proces, u kojem učimo kako da sačuvamo privatnost, prepoznamo manipulaciju, izrazimo kreativnost i budemo odgovorni korisnici digitalnih alata?
Gde počinje digitalno znanje – svakodnevne navike kao teren za učenje
Digitalno opismenjavanje ne počinje pred računarom, već u glavi. U načinu na koji pristupate sadržaju koji svakodnevno konzumirate. Ako, na primer, otvorite browser i kucate fraze poput „košarka klađenje“, vi već ulazite u proces selekcije informacija. Pitanje je – da li umete da prepoznate šta je reklama, šta je blog, a šta verifikovan i kredibilan izvor?
Jedan od korisnih načina da se testira i poboljša sopstvena medijska i digitalna pismenost jeste učestvovanje u interaktivnim sadržajima koji zahtevaju razmišljanje, poput internet kvizova.
Ako vas zanima gde igrati zanimljive kvizove na internetu, vredi istražiti specijalizovane platforme koje nude edukativne, zabavne i tematski raznovrsne kvizove – jer kroz igru se često najbrže uči kako prepoznati pravu informaciju i logički razmišljati.
Najveći izazov digitalnog opismenjavanja jeste sposobnost da razlikujete činjenice od mišljenja, i da procenite validnost onoga što vam se nudi na prvom rezultatu Google pretrage. Kada osoba ne zna da proveri izvor, lako poveruje u teorije zavere, lažne savete o zdravlju, pogrešne finansijske preporuke. Ako niste digitalno pismeni, lako možete potrošiti vreme (i novac) ne znajući ni kako ste do toga došli.
Digitalna pismenost počinje pitanjem: „Ko mi ovo nudi – i zašto?“ I tek kada to pitanje postavite, možete početi da birate.
Slojevi savremene pismenosti – od osnovnog snalaženja do kritičke svesti
Digitalna pismenost se razvija u slojevima, i svaki sloj je važan. Prvi sloj je tehnička pismenost – znati kako se koristi računar, pametni telefon, aplikacije, pretraživači. To je onaj vid znanja koji mnogi podrazumevaju, i često precenjuju. Znati kako da se otvori Zoom sastanak ili preuzme PDF fajl jeste korisno – ali je samo početak.
Sledeći sloj je informaciona pismenost, odnosno vaša sposobnost da pretražujete, analizirate i filtrirate informacije. Ovo je mesto gde se mnogi gube. Pretraga nije isto što i razumevanje. Ako niste u stanju da pročitate tri izvora i pronađete razlike, ne možete biti siguran korisnik informacija. Tu nastaje teren za manipulaciju, propagandu, polarizaciju.
Na trećem sloju se razvija ono što zovemo kritička digitalna svest – razumevanje kako algoritmi oblikuju vaše mišljenje, kako društvene mreže menjaju ponašanje, kako se vaša pažnja monetizuje i kako se vi sami predstavljate svetu kroz digitalne tragove.
Ova dimenzija digitalne pismenosti je najtiša – ali najopasnija ako se zanemari. Ona uči mlade da razumeju sopstvenu ulogu u digitalnoj dinamici, da promišljaju svoje postove, da shvate šta ostavljaju iza sebe.
Biti digitalno pismen danas znači biti sposoban da prepoznaš kako svet funkcioniše u pozadini ekrana.
Od konzumenta do učesnika – kreativnost kao pokazatelj pismenosti
Prava digitalna pismenost ne prestaje na nivou konzumacije – ona se ogleda u sposobnosti da učestvujete, da stvarate, da doprinosite. Nije isto ako ste samo korisnik društvene mreže, ili ako umete da osmislite kampanju, napišete blog, snimite video, pokrenete sajt. Kreativna digitalna pismenost je ono što odvaja pasivne korisnike od aktivnih građana digitalnog sveta.
U tom smislu, škole, omladinski centri, lokalne zajednice i roditelji imaju ogromnu odgovornost: da ne uče decu samo kako da koriste alate, već kako da ih koriste smisleno. Da ne promovišu samo „bezbednost na internetu“, već i kreativnost, participaciju, saradnju i izražavanje. Da nauče mlade kako da govore – i kako da slušaju.
Nažalost, mnogi obrazovni sistemi ostaju zaglavljeni u Excel tabelama i Word dokumentima, ignorišući ogroman potencijal kreativnog izraza kroz nove medije. Ali tamo gde formalni sistem kasni, zajednica može uskočiti. Radionice, neformalne edukacije, lokalne inicijative – sve su to mesta gde digitalna pismenost može da se dogodi u punom smislu.
Izazovi digitalne pismenosti – brzina, površnost i lažna sigurnost
Jedan od najvećih izazova današnjeg digitalnog učenja jeste brzina. Sve se dešava u sekundi. Click. Swipe. Share. Nema vremena za razmišljanje tokom skrolovanja. I upravo ta brzina stvara površnost – a površnost je neprijatelj razumevanja. Ljudi misle da znaju jer su pročitali naslov. Ili zato što su neko poznat retvitovali. Ali stvarno znanje traži vreme, fokus, sabranost.
Pored toga, mnogi imaju lažnu sliku o sopstvenoj digitalnoj pismenosti. Misle da su „digitalni urođenici“ jer koriste pametni telefon 12 sati dnevno. Ali količina upotrebe nije pokazatelj kvaliteta razumevanja. Upravo tu dolazimo do pitanja: kako učiti digitalnu pismenost, ako se ni ne zna da vam nedostaje?
I još jedan izazov – emocionalna reaktivnost. Online svet je pun sadržaja koji podiže puls. Naslovi koji šokiraju, slike koje vređaju, komentari koji provociraju. Ako ne naučimo da se nosimo sa tim, gubimo kontrolu nad sopstvenim raspoloženjem – i postajemo žrtve digitalnog okruženja, umesto njegovi svesni korisnici.
U svetu koji sve više funkcioniše kroz ekrane, ne možemo sebi dozvoliti da ostanemo funkcionalno nepismeni. Digitalna pismenost nije više dodatna veština – ona je osnov života. I ako želimo da živimo slobodno, odgovorno i informisano, moramo je razvijati svakog dana.
To podrazumeva da naučimo gde da tražimo informacije, kako da ih proveravamo, kako da komuniciramo bez mržnje, kako da stvaramo bez straha, i kako da čuvamo sopstveni identitet u digitalnom haosu.
Za još tekstova, posetite naš sajt!
foto: pexels.com
