Smešteni na obroncima Babičke gore, okruženi zelenilom i stoletnom hrastovom šumom, Jašunjski manastiri predstavlaju pravi biser pravoslavlja. Svojom lepotom i tradicijom dužom od pola milenijuma, najposećeniji je manastir Svetog Jovana koji je nešto više od dve godine ženski manastir. O njemu brinu mati Melanija i dve manastirske sestre.

„Blagoslovene smo da možemo da brinemo o ovoj svetinji, dočekujemo goste, držimo službe i provodimo vreme u molitvi. O Manastiru Svetog Jovana u Jašunji se puno zna, ali se, imam utisak malo govori. Pored našeg manastira tu su i ženski manastir Svete Bogorodice, kao i manastir Vavedenje Svete Bogorodice. U samom selu Babičko nalazi se manastir Babičko, posvećen Svetoj Trojici. Uz božju, i pomoć dobrih ljudi koji su se javili sa željom da budu ktitori i ovaj manastir bi uskoro trebalo da dobije svoje novo ruho. Eto, zato Jašunjske manastire zovu leskovačka Sveta gora. Malo koje mesto u Srbiji može da se pohvali ovolikim blagoslovom i bogatstvom“ – kaže za STAV mati Melanija.

Na pitanje ko su najčešći gosti manastira Svetog Jovana, odgovara da je raduje što dolazi sve veći broj mladih ljudi, porodice sa malom decoim i ljudi koji su iskreno posvećeni molitvi.

„Ne može niko da očekuje čudo kada kroči na ovu svetu zemlju. Isceljenje, izlečenje, samosvest i pokajanje, dolaze od nas samih. Mi smo tu da onima kojima je pomoć potrebna pružimo ruku, povedemo ih putem vere i pružimo svaku mogućnost da iscele sami sebe. To je i suština našeg postojanja, iskreno verovati i kroz molitvu i kajanje poboljšati sebi život“ objašnjava mati Melanija.

Kaže i da su ona i manastirske sestre koje sa njom brinu o manastiru, blagosloveni dobrim ljudima iz okolnih sela, koji im pomažu oko kosidbe, spremanja drva za zimu, većih radova na održavanju manastira. O svemu ostalom brinu same. Manastir blista u svoj svojoj lepoti i raskoši, a kako kaže mati Melanija, već je postala tradicija da se nedeljom nakon službe vernici pozovu na ručak.

„Nije nam teško da uz sve obaveze koje imamo pripremimo i posluženje za sve koji dođu na nedeljnu službu. Nema veće radostu nego deliti trpezu sa dobrim ljudima, mladim roditeljima i slušati smeh njihove dece. Retki su blagosloveni tom dobritom“ reči su Melanije.

Mladi bračni par iz Leskovca, porodica Petrović, Bratislav, Danijela i jednoipogodišnji Luka, svaku nedelju provode u Jašunjskom manastiru.

„Počeli smo da dolazimo kada je supruga bila u drugom stanju. Čim su malo ojačali i Luka i ona nastavili smo da ovde dolazimo redovno. Jako nam je bitno da svog sina od malih nogu upoznamo sa svojom verom, načinom ponašanja, a s druge strane čist vazduh, mir i tišina koji bude spokoj čim se pređe kapija manastira, daju nam snagu da lakše savladamo sve prepreke koje imaju svi mladi roditelji“ – kaže Bratislav Petrović.

Na ovom mesu upoznali smo i mladog istoričara umetnosti i profesionalnog turističkog vodiča Stefana Vlajkovića koji kaže da je fasciniran lepotom manastira, ali da mu je žao što u Srbiji mali broj ljudi zna za ovo sveto mesto.

„Primera radi, ja mesečno imam nekoliko tura sa stranim gostima koji žele da obiđu manastire na Fruškoj Gori. Za Jašunjske manastire nisu ni čuli. Zato sa mati Melanijom razgovaramo o tome da počne izrada flajera o manastirima na Babičkoj gori, i da što veći broj ljudi dovedemo u ovaj divan kraj“ – kaže Stefan.

Nakon popodnevne nedeljne službe, polako se prazni i porta manastira. Mati Melanija svakog gosta ispraća do same kapije, zahvaljuje na poseti i blagosilja za dobar put i jako zdravlje. Kaže da se raduje prvom mraku, kada će se zajedno sa manastirskim sestrama, nakon generalnog čišćenja konaka, povući u svoje sobe, pročitati par stranica neke dobre knjige, i uz molitvu utonuti san, do novog jutra kada će sunce još jednom obasjati Jašunjski manastir Svetog Jovana u svom svom sjaju.

STAV

FREE
VIEW